Викиречник

strnjarica

strnjarica

strnjarica (српски, ћир. стрњарица)

уреди

Именица

уреди

strnjarica, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Circus Accipitridae Lacépède[1]

Синоними:

  1. bela eja [2] [1]
  2. bela lunja [3] [1]
  3. beli soko [4] [1]
  4. bijela lunja [5] [1]
  5. eja [6] [1]
  6. eja strljara [7] [1]
  7. eja strnadarica [8] [1]
  8. eja strnarica [9] [1]
  9. eja strnjara [10] [1]
  10. eja strnjarica [11] [1]
  11. eja strnjarka [12] [1]
  12. žitna eja [13] [1]
  13. poljska eja [14] [1]
  14. poljski piljuk [9] [1]
  15. sokolić od blata [15] [1]
  16. strnjarica [12] [1]


Хипероним:

  1. eja [16] [1]
  2. elja [7] [1]
  3. jastreb [17] [1]
  4. jeja [9] [1]
  5. lunja [18] [1]
  6. pelenguz [8] [1]
  7. piljuk [19] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 9, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 66.
  3. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  4. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  5. ↑ Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  6. ↑ Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  7. ↑ 7,0 7,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  8. ↑ 8,0 8,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  10. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  11. ↑ Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  12. ↑ 12,0 12,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  13. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  14. ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  15. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  16. ↑ Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
  17. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  18. ↑ Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
  19. ↑ Атанасије Стојковић, Физика, Будим 1803.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=strnjarica&oldid=254151”