tȗtanj

tȗtanj (српски, ћир. ту̑тањ) уреди

Значења:

  1. Snažan i dugotrajan zvuk koji se razleže od grmljavine, eksplozije i sl. [1]

Примери:

  1. Níje tȏ trȁjalo dȕgo, čȕo se tȗtanj. Арадац Ново Милошево [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди