učenje

učenje

Српски

učenje (српски, ћир. учење)

Именица

učenje, с

Слогови: u-če-nje, мн. u-če-nja

Значења:

[1.] Učenje je relativno trajna i progresivna promena ličnosti i ponašanja individue nastala kao rezultat prethodne aktivnosti iste, tj. iskustva. Učenje je proces sticanja novog, ili modifikovanja postojećeg znanja, ponašanja, veština, vrednosti ili preferencija.^[1]

[1.1.] Radi boljeg razumevanja, a i kao potvrda drevnosti, pradavne reči u savremenom srpskom jeziku,

osvrnućemo se na glagol u sanskrtu उच्यति ^[2] (čita se) učjati sa značenjem:

[1.1.1.] navići se na, biti naviknut na

[1.1.2.] voleti nešto, uživati u, osećati zadovoljstvo u, uživati

Порекло:

[1.1.] reč učenje je izvedena iz praslavenskog: *učiti → staroslavenski: učiti

Синоними:

[1.1.] smer, škola, pravac ^[3]

Примери:

[1.1.]

Асоцијације:

[1.1.] obrazovanje, prosveta

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

↑ Richard Gross, Psychology: The Science of Mind and Behaviour 6E, Hachette UK. (please provide the title of the work)‎^[1], (please provide a date or year), →ISBN
↑ Sanskrt: [[2]]
↑ Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] učenje

[1] Richard Gross, Psychology: The Science of Mind and Behaviour 6E, Hachette UK. (please provide the title of the work)‎^[1], (please provide a date or year), →ISBN

[2] Sanskrt: [[2]]

[П._Ћосић_и_сарадници,_Речник_синонима-3] Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

[1]

[2]

[3]

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	učenje	učenja
Генитив	učenja	učenja
Датив	učenju	učenjima
Акузатив	učenje	učenja
Вокатив	učenje	učenja
Инструментал	učenjem	učenjima
Локатив	učenju	učenjima