váljak
váljak
Именица
уредиváljak, м с
Облици:
- valjak, váljka [1]
- odgóre, prȁvilo, slȁme, tȏ se, mèćao se, štukàtur, uvíjalo, od, kao, lépilo se, zèmlje, valjak, tàvana, odóle, i [1]
Значења:
- Poljoprivredna ma šina za valjanje zemlje, napravljena od trupca. [2]
- Slama i blato oblikovani kao valjak, za građenje peći. [1]
- Deo mehanizma prese za grožđe. [1]
- Deo mehanizma za valjanje vune i sukna. [1]
- Deo na seljačkim kolima. [1]
- Molerska alatka za bojenje zidova sa reljefnim šarama. [1]
- Šara na zidu napravljena mo lerskim valjkom. [1]
Примери:
- Kònji se ùmoru kako vúku tȃj váljak. [3] [4] [5] Јаша Томић Платичево Пачир Сомбор Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Тител Бегеч Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Тараш Неузина Бока Шурјан Вршац Панчево Ловра [1]
- Váljak je sȁv dr̀veni, jèdino ȍn ìmā šaráfe sa stráne, a i osòvinu. Бачинци [1]# Мо̏же од ва̑љака да се на̀мести [пећ] — и̏ма спе̏ција̄лни ма̑ли ка̀лупи. [6] Ђала Свилош Буковац Суботица Лалић Деспотово Србобран Госпођинци Ченеј Ђурђево Ковиљ Кикинда Башаид Нови Бечеј [1]
- Tȏ se prȁvi: zòbna slȁma i blȁto, zèmlja se zàmēsi, kao blȁto nàpravi. Ȍnda se mȇša s òtōm slȁmom i prȁve se váljci tàko dȕgački, tàko da se pȓvo nàpravi od lȅtāva grȃđa, ȍnda se okò tī lȅtāva stȁvljaju tȋ váljci. Бачко Градиште [1]# О̀ни ва́љкови, о̀ни ако не̏где испуња̑ваш, то̑ се ва́љкови зва́ли. [6] [7] Итебеј Сот Вогањ Шуљам Јарак Сомбор Дероње Кула Бачка Паланка Деспотово Кикинда Ново Милошево Радојево Јаша Томић Нови Бечеј Меленци [1]# Ку̏ћа од ва̑љака. [6] Суботица Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Деска [1]
- Tȏ se prȁvi od vȃljaka, tȏ što zòvu čèrpić. Мартонош [1]# То̑ се ра́дило на ва́љак. Ко̀њи о̀кре̄ћу па и̏ма ва́љак. [6] Добрица [1]
- Jel, da l se mlina sama od sebe upalila, komšiju pitam, ko velim zaboravili da je podmažu pa se neki la ger upalio il sami valjci. [8] Сакуле [1]# То̑ је бу̀на̄р на ва́љак. [6] Бечмен Јамена Моровић Сот Јарак Хртковци Прхово Дероње Товаришево Дрљан Сента Каћ Ново Милошево Меленци [1]# И̏мамо о̀на̄ј кве̏ч, то̏ и̏ма ру̏чку, о̏ндак ту̏ и̏ма то̀чак, о̀креће, а ту̏ и̏ма о̀на два̑ ва́љка која ме̏љу, и ова̀ко о̏коло и̏ма са̏ндук о̀нај, и то̑ се кве̏ча. Бешка [1]# Прво се на разбој развуче јорганска свила, преко њега бело платно, па преко тога чиста вуна која је прошла кроз ваљак. Опово [1]
- Prve valjaonice imale su valjke od kamena, a kasnije su se pojavile valjaonice sa gvozdenim nazubljenim valjcima. [9] [1]# Ваљак [на колима] се прави од храстовине, брестовине и багрема. [10] [1]# И док је предња соба не само ваљком молована него и мустром исликана, дотле је у доњој кујни прскани молерај. Стапар [1]
- Péra mòler ȉma dòbre váljkove. Јаша Томић Пачир Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Ново Милошево Тараш Неузина Бока Шурјан [1]# Што ле̑п ва́љак! Ко̏ ти ву̑ко?. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Дѐна̄рош ко̀ји зна̑ до̀бро де̏ти ле̑по на̀прави ва́љке та̀ко, па о̏нда де̏не. [11] Обзир Пивнице [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 110.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 137.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 38.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.