vȅčno

večno (српски, ћир. вечно) уреди

Прилог уреди

vȅčno, прил.

Примери:

  1. Jel kȍ hȍće da žívi vȅčno, tȃj mȏra da prì hvāti dȅsed bȍžji zapovésti, i da vȅ ruje da je Ìsus Hrìstos sȋn bȍžji. [1] [2]


Референце уреди

  1. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 597.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди