vȅrovati

vȅrovati

vȅrovati (српски, ћир. ве̏ровати)

Глагол

vȅrovati, {{{вид}}} непрел.

Именица

vȅrovati, {{{род}}}

Облици:

1. -ujem, verovati

Значења:

1. Biti vernik. Сомбор Ново Милошево Вршац
2. Mišljenje, običaj uvrežen u nekoj sredini (obično seoskoj).

Примери:

1. I vȅrūjte, što je národ vòlō! Zàto što je ìmala dòbru nárav. Лаћарак
2. mène nè verujedu. Итебеј
3. A mȉ nìsmo vȅrovāle. Помаз Сомбор Ђала Кикинда Ново Милошево Башаид Фаркаждин Иланџа Вршац Деска # Е вѝдиш шта̏ је би̏о о̏бичај у сѐлу, ве̏ровање. Кула Сомбор Ново Милошево Вршац Јасеново

Изведене речи:

1. vȅrovanje

Изрази:

1. Sit gladnom ne veruje ("čovek u dobru nema razumevanja za one koji pate"). Сомбор Врачев Гај
2. ne ˜svojȋm ušȉma ("slušati nešto neverovatno"). Вршац
3. ˜na brȃdu ("isto").
4. ne ˜ svojȋm očȉma ("sumnjati u očigledne činjenice").
5. RSB].
6. ˜ na rȇč ("prihvatati iskaz bez dokaza").