vȉto

vȉto (српски, ћир. ви̏то) уреди

Примери:

  1. Ima vȉto, motòvilo, tȏ se mòta kȁnura. Башаид [1]
  2. Kako je rázboj, ȅto tàko na rázboj, tȏ òpet tàko ìma dvȇ strànice, i ȍndak tȏ se pȓvo na vȉto ). [2] [3] Арадац Змајево Ченеј Ковиљ Кумане Итебеј Шурјан Конак Томашевац Иланџа Вршац Јасеново [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.72.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 45, 531.

Напомене уреди