vȍće
vȍće
Именица
уредиvȍće, с
Значења:
Примери:
- Vȉše su piljárili — vȉše su žívili od vȍća, od grȏžđa. Сремска Каменица [1]
- Prȅ se salìcīn mȅćo, ní se òvāj kozervȁns, nego je salicína prȅ bílo da se za tȏ, za vȍće, mislim, kad mȅćeš dȕnst i tȏ. [2] [3] [4] [5] Велики Гај Сомбор Суботица Мартонош Сивац Српски Крстур Нови Кнежевац Јаша Томић Вршац Крушчица [1]# Има́мо ле́по во̏ће, у̀ башчи смо ѝмали. Дероње [1]
- Bagremi su sađeni oko salaša, orasi malo bliže kući, a voće ispred i čelo kuće, a neko je imo i malo vinograda. Ченеј Сомбор Вршац [1]# До̀шо на чѐсму и про̑бам во̀де мало […], онда проду̑жим у сѐло поред во́ћа. Врдник [1]
- Vȍće sȁde pòčinje da cvèta. [6] [7] Нови Сад Рума Сомбор Србобран Бока [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 51.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 205, 290.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280.