vlȃstan

Облици:

  1. -sna, -sno, vlastan [1]

Значења:

  1. Onaj ko ima vlast nad nekim, ko može da nametne svoju volju. [1]
  2. Onaj ko je vlasnik, ko može da raspolaže nekom imovinom. [1]

Примери:

  1. Svȉ ste vȋ vlȃsni od mène, ko da ste vȋ stàriji. Ковиљ Каћ [1]# Са̏ мном је би̏о вла̑сан да мо̏ж да ра̑ди шта̏ о̏ће и да ме уда̏ ка̏ко о̏ће. Банатска Паланка [1]
  2. Nije on vlasan da mi sudi kome ću ja da dam moje imanje. Јасеново [1]# О̑н је вла̑стан о[д] те̄ зѐмље, мо̏ж да ра̑ди са̀ њо̄м што год о̏ће. Ковиљ Каћ [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди