vrȃt
vrȃt
Именица
уредиvrȃt, м
Категорије: ков.ков.кол.кол.кол.
Облици:
Значења:
- Deo tela koji spaja glavu i trup. [1]
- Deo prese za grožđe, šipka sa navojima po kojoj se pomera glava prese. Сремски Карловци[1]
- Deo na čam cu pomoću kojeg se čamci pri čvr šću ju jedan za drugi. [1]
- Središnji deo vesla. [2] [3] Босут Ковиљ[1]
- Izduženi deo na tamburi. [1]
Примери:
- Ȉma mlȍgo seferína nȁ vrat. Итебеј [1]
- Kad pȏđem kȕći, odbrȁvim pȕto i mȅtem kònju ȍko vrata i dȏđem kȕći. [4] [5] [6] [7] [8] Баваниште Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Голубинци Нерадин Сремска Каменица Старчево Војка Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Сомбор Суботица Мартонош Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Футог Ковиљ Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Итебеј Перлез Фаркаждин Чента Опово Иланџа Вршац Ченеј [1]
- A tȏ je tȃ pràšina, sȇno pròpada po tèbi zȁ vrat. Товаришево [1]
- Jármovi su bíli na vrátu i ȉznad njȋ dȑvo ȍkovāno. Ченеј [1]
- Mȁnja dèca su ìmali svȉ zvònčiće oko vrȃta, pa ònu trȁku tròbōjnu. Арадац [1]# Вра̑т од ко̀се, пѐтица, ту̑ ди је ре̑з, то̏ се зо̀ве пѐтица. [9] [10] Ђала Нештин Бегеч Нови Сад Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ [1]
- Kòsa se kȗpi. Svȁka kòsa je u vrátu nȃjslàbija i prílikom kòšēnja dȏđe do pȕcānja. Ȅ, ȍnda smo prȁvili tȇ nȍve vrȁtove i nȉtovāli sa po dvȁ nìtna. Сот [1]# Шмо̑л је би̏о шмо̑л, а вра̑т је би̏о вра̑т. Кад не̏ што ѝскӣвам, па кад не̏ иде с вра̑том ка̏ко тре̏ба, о̏нт се о̀кре̄не шмо̑л. Вра̑т је о̀нај ту̑пи де̏о. [9] Нови Сад [1]# Ако су чамци у води причвршћени, два чамца. И једни имаду врат и палчеве. [2] Перлез [1]# На самици [тамбури] разликујемо три дела: труп, врат и главу. [11] [1]# Пи̏јем на си́сак јел на вра̑т. [12] Сот Дероње Товаришево [1]
Синоними:
Изрази:
- ("biti na nečijoj brizi"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
- pȁsti nȅkome okovrȃta ("snažno nekoga zagrliti"). Сомбор Вршац [1]
- pasti nekome na ˜ ("biti na nečijoj brizi"; "Ali mu nije doteklo, morao je raditi da bi kasnije u potpunosti, sa majkom Danicom, svojoj deci „pao na vrat“"). Сомбор [1]
- slòmiti nȅkome ˜ ("upropastiti nekoga"). Сомбор Вршац [1]
- skȉniti s vrȃta ("osloboditi se nekoga ili nečega"). Ново Милошево [1]
- ìmati nȅkoga na vrátu ("isto"). Сомбор [1]
- vézati ("srljati u propast"). Вршац [1]
- skinuti bedu sas vrata ("osloboditi se nevolje, rešiti problem"). Сомбор Вршац [1]
- nije mi za vratom ("ne žurim se, imam vremena"). Нови Кнежевац [1]
- skȉnuti brȉgu s ("isto"). Сомбор Ковиљ Вршац [1]
- sàgnuti ˜ ("potčiniti se"). Сомбор [1]
- níje šȉja neg je ˜ ("isto je, svejedno je"). Вршац [1]
- uvȁtiti nȅkoga za ˜ ("zapretiti nekome"). Вршац [1]
- ùzēti/natòvariti nȅšto nȁ vrāt ("preuzeti obavezu, upustiti se u nešto"; "Od pètnājz gȍdīna ȏn je ȕzo nȁ vrāt tȃj švȅrc — tȏ što se švȅrcovālo — prodávo njȉnu ròbu"). Рума Ново Милошево Вршац [1]
- kr̀jati ˜ s nȅkim ("biti u tajnoj ljubavnoj vezi, švalerati se"). Ново Милошево [1]
- natovariti/uzeti bedu na ˜ ("nametnuti problem samom sebi ili drugome"). Сомбор Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
- imȁti na ˜ ("brinuti o nekome"). Вршац [1]
- Kríviti ˜ ("iščekivati nekoga, istezati vrat da bi se bolje videlo"). Вршац [1]
- vrat skrljo, dabogda! ("kletva"). Јасеново [1]
- skȉnuti se nȅkome s vrȃta ("osamostaliti se"). Сомбор Вршац [1]
- sȅsti/zàjašiti nȅkome nȁ/zȁ vrāt ("nametnuti se kome"). Сомбор [1]
Референце
уреди- ↑ Врати се на: 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Врати се на: 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 115, 116.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 198, 231, 298.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 174, 179, 264.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Врати се на: 9,0 9,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 187.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Врати се на: 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.