Викиречник

zȗb

zȗb

zȗb (српски, ћир. зу̑б)

уреди

Именица

уреди

zȗb, м

Категорије: кол.прен.бот.


Облици:

  1. zub [1]
  2. zȗbi, zúba, zub [1]

Значења:

  1. Kutnjak. [2] Деска[1]
  2. Ono što je slabo, nemoćno. Нови Сад[1]
  3. Oštećenja na oštrici alatke (testeri, nožu i sl.). [1]
  4. Profilisani završetak betonske grede u otvoru za prozore i vrata. [3] Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  5. Zrno kukuruza izduženog oblika. [1]
  6. Rizozomi vrste Sorghum halepense. [1]

Примери:

  1. Sȁd ìma brez jèdne devedèset gȍdina, a jȍš skòro svȉ zȗbi tȗ. [4] [5] [6] [3] [7] [8] [9] Јаша Томић Сремски Карловци Сремска Митровица Суботица Бездан Србобран Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Сефкерин Избиште Јасеново Деска Батања [1]
  2. Prvi zub je bacan na tavan mišu uz reči: „Evo tebi koštani, daj ti meni železni!”. Običaj je bio da se prvi zub daje psu u hlebu da ga proguta da bi zubi bili tvrdi kao u psa. Јамена [1]
  3. A jȃ pàpuču ȕzmēm, pa njègā fȕć pò zūbi. Бачинци [1]# Зу̑би би́ли на ту̀рпији. Нови Сад [1]
  4. Ìmala je [češagija] tàke mȃle zȗbe kao tȃj čȅšālj. Суботица [1]
  5. Š[t]a se razbèsnio, brȅčio testèru i polòmio zȗbe. [3] [10] [11] [12] [13] Јаша Томић Нештин Сремска Митровица Ириг Нерадин Суботица Футог Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Меленци Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Ковин [1]
  6. Interesantno da je kovač veoma malo imao usluga vezanih za poljoprivredne mašine: „Opravijo drljaču, poteglio gvožđe za šteker, zub (klin) u drljaču”. Бачки Брестовац [1]
  7. Cecalica [...] može da ima dva, tri i četiri zuba. [14] [1]# Нећу ти више давати ножове. Каке си јој зубе направијо. Ђурђево [1]# Жито (пшеница) је било једне врсте, а кукуруза онај стари са јако кратким зрнима („зубима”). [15] Пивнице [1]# Ал са̏д и̏ма дѝвијек си́рка ви̏ше не̏[го] куку̀рӯза по̀ њивама. И̏ма до̏ле ова̀ко ду̏гачке, зу̑бе ми̑ ка̑жемо. Бе̑ле о̀не жи̏ле, ја́ке. Као зу̑би у зѐмљи, бе́ло па дѐбело, де̏бље от па̑лца; нѐ мо[же]ш ишчу̀патӣ га. [16] Силбаш [1]


Синоними:

  1. zubac [1]
  2. kljun [17] Дероње Бачка Паланка [1]


Изрази:

  1. držati jezik zazube ("ne govoriti nikome ništa, ćutati"). Ново Милошево [1]
  2. ìmati stòmāk dozúba ("biti u poodmakloj trudnoći"). Мокрин [1]
  3. i vòda ȉmazȗbe ("odeća se uništava čestim pranjem"). Ново Милошево [1]
  4. govòriti prekozúba ("govoriti bez volje"). Ново Милошево [1]
  5. jezik zazube! ("ćuti, ne pričaj nikome"). Ново Милошево [1]
  6. sa vȁščijizȗbi ("silom"). Шајкаш [1]
  7. jȃk ko bȁbinizȗbi ("nesiguran, slab"). Сомбор Нови Сад Јасеново [1]
  8. glȅdatiuzȗbe ("procenjivati godine starosti"). Вршац [1]
  9. uzeti nekoga nazub ("progoniti nekoga, vrebati ga na svakoj grešci"). [1]
  10. držati jezik nazube ’isto’ Ново Милошево [1]
  11. Vaditizube na šraf ("vaditi zube lako, sigurno, bezbolno (o zubaru ili berberu)"; "Imao je sigurnu ruku i klešta, pa kada uhvati, zub je morao da ide napolj"). Надаљ [1]
  12. jezik nemazube al ujeda ("bol se može naneti i rečima"). [1]
  13. oštar ko babinizubiiron ("tup"). Јасеново [1]
  14. deda jȇ grožđe, a unucima trnuzubi ("posledice će osetiti buduće generacije"). [1]
  15. evo tebi drven/kostenzub, daj ti meni gvozdenzub ("izraz koji se koristi kada detetu ispadne mlečni zub"; "Ovaj se izraz u Sempetru upotrebljava kada detetu prvi out ispadne mlečni zu"). Сенпетер [1]
  16. poklonu se uzube ne gleda ("poklonu, daru se ne smeju stavljati zamerke"). [1]
  17. cediti krozzube ("govoriti jedva čujno"). Вршац [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 400.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 19.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  7. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр, стр. 119.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47, 48.
  10. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  11. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 91.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 524.
  13. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 136.
  15. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 102.
  16. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  17. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=zȗb&oldid=505868”