zvečka

zvečka (српски, ћир. звечка) уреди

Именица уреди

zvečka, ж

Именица уреди

zvečka, ж

Облици:

  1. zvȅčka [1]
  2. zvečke, zvrȅčke [1]

Значења:

  1. Vrsta dečje igračke koja zveči. [1]
  2. Ukras učvršćen na konjsku opremu koji zveči kad se konj kreće. [1]

Примери:

  1. Čȁk nam ni zvȅčku nísu kúpili, nego od màka, òno znȁš kad se òsūši. Кула Сремска Митровица Ново Милошево Меленци Иванда [1]# Ку́пила ба̏ба звре̏чку у̀нуки. [2] [3] Ченеј Мокрин Српска Црња [1]# Морскавача је леп, парадни бич [...] Он је ишао уз лаковане фијакере и каруце, ајгире и бедевије сјајне длаке, угланцане серсаме с великим лапарима, никлованим пређицама и звечкама. [4] [1]# Кочија́ши ме̏ту бро̑нѕе, зве́чке и пра̏по̄рце на ко̀ње. [5] Кумане [1]# Деда Ша̑ндор ме̏то звре̏чке на ко̀ња. [3] [2] Ченеј Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. džidža [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 400.
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 93.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.

Напомене уреди