остве

Именица

уреди

остве, ж

Категорије: пл. т.риб.


Облици:

  1. о̏стве [1]

Значења:

  1. Рибарска справа у виду виљушке, обично са три или четири крака, на мотки дугој 3—4 метра. [1]
  2. Остве са два крака. [1]
  3. Остве са три крака. [2] Ковиљ[1]

Примери:

  1. Остве су са два-три крака, назубљене на врховима као удице и служе за хватање рибе. Бегеч [1]
  2. Имам остве... само је оствама забрањено радити. [3] Бачко Градиште [1]
  3. То се туче оствама... кад је ловостај, кад је мрештење шарана. [3] Босут [1]
  4. Јѐдан те̏ра ча́мац а дру̏ги др̀- жи о̏стве и на̀ба̄да ри̏бу. [4] [2] [3] Ковиљ Моровић Сремска Митровица Србобран Ђурђево Гардиновци Итебеј Елемир Перлез Чента [1]
  5. Како се звало то, заборавио сам, ко чакља, ко удица само забоду у њега... осве. [3] Падеј [1]
  6. О̏стве су ка̏о вѝљушка, са̀мо што ѝмају јези́чак ка̏о у̏дица и о̀не су дво̀роге и тро̀роге. [2] Ковиљ [1]


Синоними:

  1. оства [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 329.

Напомене

уреди