zavući

Srpski

zavući (srpski, lat. zavući)

Glagol

zavući, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -čem [1]

Značenja:

Primeri:

  1. Tȁmo se oni zavúku i nȉko i nȅ istera ȍtӯd. Martonoš [1]
  2. Zavúče se pčȅla u ćѐliju i čȉsti. Melenci [1]
  3. Bílo nȃs dvánajs ù kuću, bílo drúštvo, a kȕća mȃla, s tr̀skom, pa jedvȁ se zavúčemo. [2] [3] Zrenjanin Laćarak Novo Miloševo Neuzina Kruščica [1]


Izrazi:

  1. ˜ ruku u džep ("istrošiti se"). Sombor [1]
  2. Bega ko da su muzavukli papriku u dupe Jasenovo [1]

Reference

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 156, 153.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 57.

Napomene