ски́дати

Глагол

уреди

ски́дати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ски̑дам, скидати [1]
  2. -нем, скидати [1]

Значења:

  1. Свлачити одећу, обућу и сл. са себе. [1]
  2. Подизати с главе шешир, капу у знак поздрава. [1]
  3. Уклањати с нечега оно што је око њега или преко њега, што га обухвата, прекрива, опасује. [1]
  4. Обрађивати, обликовати нешто уклањањем вишка материјала с површине. [1]
  5. Одстрањивати катаракту са ока. [1]
  6. Спустити нешто или некога са издигнутог места на неко ниже место. [1]
  7. Истоварити с превозног средства; искрцати. [1]
  8. Уклонити са нечега оно што је око њега или преко њега, што га обухвата, прекрива, опасује. [1]
  9. Уклонити оно што избија на површину неке течности. [1]
  10. Скупити род, летину, убрати. [1]

Примери:

  1. Ски̑дај то̏! [2] Избиште Санад Итебеј Фаркаждин [1]
  2. Мѐни сва̏ки је̏дан ски̑да шѐшӣр. [3] Деска [1]
  3. То̑ у̏век љу̑шти, ту̑ кичи̏њу, ски̑да. Избиште [1]
  4. Мо̑ра да се сло̏жи та̏чно на полуокру́глу ту̀рпију и да се ѝшто̄сује са што̑сом ту̀рпијом, о̏ндак се ћо̀шкови ски́дају до̏ле да до̑ђе ћо̏шак и да то̑ све̏ па̏ше као пр̏сти, та̏чно да бу̏де све̏. Ковиљ [1]
  5. Ни́сам до̏био на̏оча̄ре, него су ме ну̏дили да ми ски̑даду сас о̀чӣју о̀па̄ницу. [1]
  6. Вла́да Пе́рић је ски́до па нѐ види. [4] Нови Бечеј [1]
  7. Та̀ко смо ѝ ми ски̏нили с о̀те ку̏ће што смо по̀крили .— Ста̑ра ма̏тица ѝзлази с ро̏јом, са мла́дим и ста̑рим пче̏ла̄ма, и це̏о ро̑ј се у̀ва̄ти на др̏вету, на̏ гра̑ну и пче̏ла̄р га ски̏не и ме̏тне га у спре̏мљену ко̏шницу, пра́зну (Ме). Ђала [1]
  8. И о̀на онда до̀шла ку̏ћи, ѝшла је на̀ таван да се о̀беси; а по̀чим о̀вај наш ко̀мшија чело̀ куће ко̏по̄ је ре́пу, а ње́зин му̑ж ви́ко: „Ха̏јде да је ски̏неш с та̀вана, о̀чла да се о̀беси.”. [5] [2] [6] [7] [3] [4] Зрењанин Пачир Сомбор Сивац Стапар Мол Дероње Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Елемир Зрењанин Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Избиште Деска Батања [1]
  9. Са̏д кад је свр́шио о̀ра̄ње, о̏нда је ски̏но др̀љачу са сво̀ји ко̑ла и о̏нда је ува́тио ко̀ње у др̀љачу и подр́љо је ту̑ це́лу њи̏ву. Кумане [1]
  10. Прво скинем крљушт, оперем шкрге. Стари Сланкамен [1]
  11. О̏нда од лу̏ка цр́веног ски̏немо онај, ону спо̏ља лу̏ковину, о̀ тога бу̏де та́мно, она̀ко бра̏онцр̏венкасто. [8] Кула Перлез [1]
  12. И о̏нда то̑ ви́но си̏паш у̀ буре и то̑ ври̑, ври̑ док не прѐври и о̏нда то ски̏не̄ се со̀ тога, ту̑ до̏ле ѝма та́лога. Ченеј [1]
  13. Ски̏неш жи̏то, о̏нда се по̀ка̄же зу̀бача, и о̏нда је узо̀ри о̏ма. Ченеј [1]
  14. Кат ски̏не се жи̏то па се у̀зоре. [2] Итебеј [1]
  15. И ја̑ у̀зберем две̑ кру̏шке и на̀ӣђе та̑ј чи́ка, деда Жи́ва Лу̏кшин, о̏н је би̏о, бо̏же, надгле́до, два̑ тру̑да дана̏с за те̏ две̏ кру̏шке ми ски̏нуо. Велики Гај [1]
  16. Ски̏ни се и у кре̏вет. Избиште Нови Кнежевац Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. [[ски̏нити [ски̏нути]]] [1]
  2. се [1]


Изрази:

  1. Везаног човека не ударај, са мртвог нескидај ("треба бити поштен, честит, савестан"). Сомбор [1]
  2. ски̏нити с вра̑та ("ослободити се некога или нечега"). Ново Милошево [1]
  3. ски̏нути све̏ бо̀гове ("јако изгрдити"). Вршац [1]
  4. скинути беду сас врата ("ослободити се невоље, решити проблем"). Сомбор Вршац [1]
  5. ски̏нути се не̏коме с вра̑та ("осамосталити се"). Сомбор Вршац [1]
  6. ски̏нути бри̏гу с ("решити проблем"). Сомбор Ковиљ Вршац [1]
  7. ски́дати ка̏пу до̏ле ("ценити, уважавати некога"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 131. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 199, 201.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди