фи̑н

фи̑н (српски, lat. fȋn) уреди

Прилог уреди

фи̑н, прил.

Категорије: одр. вид.ирон.


Облици:

  1. , фи̑ни, , фин [1]
  2. фин [1]

Значења:

  1. Који пада у очи лепотом и складношћу, који оставља пријатан естетски утисак, леп, диван. [1]
  2. Који је начињен од доброг, квалитетног материјала, који није груб. [1]
  3. Турпија са ситним зубима за фину обраду метала. [1]
  4. Бачварско ренде за фину обраду. [2][1]
  5. Који има изврстан укус, добро справљен, укусан. [1]
  6. Квалитетна риба. [1]
  7. Љубазан, пристојан, предусретљив, увиђаван. [1]
  8. Отмен, углађен. [1]
  9. Који се јавља у ситним честицама, који је ситне гранулације. [1]
  10. Лепо, добро. [1]
  11. Лукаво, подмукло. Вршац[1]

Примери:

  1. А та̏ј жи̏ви пло̑т и̏ма фи̑ни лила̏пла̑в цве̑т. Избиште [1]
  2. Ни́је би́ло фи̑ни обу̏ћа као са̏д. Банатска Паланка [1]
  3. Замотао је то финим папиром. Бегеч [1]
  4. Ѝмала сам зи̑мски шѐшӣр, фи̑ни шѐшӣр, здра̏во плиша̏ни, па пе̑рје о̏коло. Томашевац [1]
  5. Ја̏о, ка̏ко је све̏крва ку́пила фи̑ну венча̀ницу, од фи̑ног материја́ла. Бешка [1]
  6. О̏ндак има́мо фи̑ну, фла̏х-ту̀рпију. [3] Бачка Паланка Каћ Футог Ковиљ Вршац [1]
  7. Фи̑ни је [сир] здра̏во кад са̀зре. [4] Кикинда [1]
  8. Фина риба се не — кечига се не нарезује, овај смуђ се не нарезује, онда манић онај, вретенар — то се не нарезује. [5] Сремска Митровица Вршац [1]
  9. Мло̏го фѝнии је би̏о на́род не̏го са̏да. Павлиш [1]
  10. Он је фин. Бегеч Вршац [1]
  11. И̏ма о̀но фи̑но бра̏шно — то̏ је би́ло за кола́че, те̑ста кѝсела. Буђановци [1]
  12. О̀но је фи̑но би́ло, ѝде̄ш на̀ славу па ку̑пиш не̏ку а̀љину ил цѝпелу. Товаришево [1]
  13. Са̀мо о̏гризину на̀гӯрамо у фу̀руну, па кад се̏днеш ну̀с кревет, креве́тац би̏о, па за́пећак, би́ло је фи̑но о̏ндак. Нови Сад [1]
  14. Пове̑же ма́шне, наки̏ти фи̑но. [6] [7] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Бока Томашевац Орловат Вршац [1]


Изведене речи:

  1. фи̑но [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
  3. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147.

Напомене уреди