fȋn

fȋn (српски, ћир. фи̑н) уреди

Прилог уреди

fȋn, прил.

Категорије: одр. вид.ирон.


Облици:

  1. -a, fȋni, -o, fin [1]
  2. fin [1]

Значења:

  1. Koji pada u oči lepotom i skladnošću, koji ostavlja prijatan estetski utisak, lep, divan. [1]
  2. Koji je načinjen od dobrog, kvalitetnog materijala, koji nije grub. [1]
  3. Turpija sa sitnim zubima za finu obradu metala. [1]
  4. Bačvarsko rende za finu obradu. [2][1]
  5. Koji ima izvrstan ukus, dobro spravljen, ukusan. [1]
  6. Kvalitetna riba. [1]
  7. Ljubazan, pristojan, predusretljiv, uviđavan. [1]
  8. Otmen, uglađen. [1]
  9. Koji se javlja u sitnim česticama, koji je sitne granulacije. [1]
  10. Lepo, dobro. [1]
  11. Lukavo, podmuklo. Вршац[1]

Примери:

  1. A tȁj žȉvi plȏt ȉma fȋni lilȁplȃv cvȇt. Избиште [1]
  2. Níje bílo fȋni obȕća kao sȁd. Банатска Паланка [1]
  3. Zamotao je to finim papirom. Бегеч [1]
  4. Ìmala sam zȋmski šèšīr, fȋni šèšīr, zdrȁvo plišȁni, pa pȇrje ȍkolo. Томашевац [1]
  5. Jȁo, kȁko je svȅkrva kúpila fȋnu venčànicu, od fȋnog materijála. Бешка [1]
  6. Ȍndak imámo fȋnu, flȁh-tùrpiju. [3] Бачка Паланка Каћ Футог Ковиљ Вршац [1]
  7. Fȋni je [sir] zdrȁvo kad sàzre. [4] Кикинда [1]
  8. Fina riba se ne — kečiga se ne narezuje, ovaj smuđ se ne narezuje, onda manić onaj, vretenar — to se ne narezuje. [5] Сремска Митровица Вршац [1]
  9. Mlȍgo fìnii je bȉo národ nȅgo sȁda. Павлиш [1]
  10. On je fin. Бегеч Вршац [1]
  11. Ȉma òno fȋno brȁšno — tȍ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Буђановци [1]
  12. Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Товаришево [1]
  13. Sàmo ȍgrizinu nàgūramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Нови Сад [1]
  14. Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [6] [7] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Бока Томашевац Орловат Вршац [1]


Изведене речи:

  1. fȋno [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
  3. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147.

Напомене уреди