Викиречник

ћилим

ćilim

ćilim (српски, ћир. ћилим)

уреди

Именица

уреди

ćilim, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. ćȉlim, ćìlim [1]
  2. ćilȉm, ćȉlim, ćìlim [1]
  3. ćȉlim [1]

Значења:

  1. Tkana vunena prostirka, obično šarena, za različite namene. [1]
  2. Ćilim koji se poklanja kumu u svadbi. [1]
  3. Tkani prekrivač za sto. [1]

Примери:

  1. Retke su kuće u kojima se ne tkaju ćilimi i ponjave. [2] [1]
  2. Danas se većinom ova tri odeljenja [kuhinja, prednja soba i sobica] ne upotrebljavaju. U njima se nalazi stereotipan nameštaj: kreveti sa visoko složenom krevetninom (jastucima, perinom i ćilimima), ormani na kojima su poređani tanjiri, tacne, sto između dva kreveta i prozora, i stolice. [3] [1]
  3. Pod glavu se metne sve odelo što će nevesta na venčanju obući, pa i sva joj prćija: ćilim, kučma… Sve je to od čiste vune zgotovljeno. [4] [4] Крашово Черевић Мол Мокрин [1]
  4. Pa ȍnda još ako su bogàti, pa imádu fijàker, pa fijàkerom dòlaze po dèvōjku, ȍnda se tȃj ćȉlim mȅtne preko sìca. [5] [6] [7] [8] [9] Кула Сомбор Госпођинци Кумане Меленци Житиште Зрењанин Јаша Томић Бока Неузина Баранда Перлез Томашевац Фаркаждин Деска Ченеј [1]
  5. Dȍnela kafètuke cr̀vene, pa pònjavice što sam tkȁla, pa ćȉlim. Бешка [1]
  6. Tkȁla sam ćìlime, tkȁla sam plátno, ȅklala sam, slȉngovala sam. Томашевац [1]
  7. Od mlȁdosti sam rȕkovedala, pa tkȁla, pa vézla, pa klȅčala ćìlimove, pa pònjavice. Шимановци [1]
  8. Ràšīri se ćìlim. Нови Сад [1]
  9. Kumovski ćilim je onaj što će se staviti na kola kad se ide po kuma na venčanje i on će se pokloniti kumu. [2] [1]
  10. Prȅkrije se ćȉlimom ko je ȉmo ćȉlim a kȏ — jȃ se sȅćam, kòd nās je bȉo cìcani čàršav. Србобран [1]
  11. Nosȉla sam šȅs jȁstuka béli i nosȉla sam ćȉlim, jórgan. [10] Вршац Јамена Нештин Вашица Бешка Шатринци Прхово Голубинци Угриновци Стари Бановци Бечмен Суботица Пачир Сомбор Стапар Бођани Сивац Лалић Дрљан Сента Бачко Градиште Бачка Паланка Руменка Госпођинци Каћ Гардиновци Ђала Кикинда Ново Милошево Радојево Српска Црња Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Перлез Конак Маргита Сакуле Алибунар Уљма Омољица Ковин Иванда [1]
  12. Ȅ, znači i dèvōjka je tȁmo ìmala dȕnju, pa vȅlike jàstuke pèrjane, pa ćìlime. Кула [1]
  13. Rȇđa tȕ na krevȅce dušȅce, ćilȉme. Јасеново [1]
  14. Nȅkad nísu ni ìmali jòrgane, nego bíli su ćȉlimi, kao dȅke. [10] Свилош Вашица Сремска Рача Нештин Јарак Шатринци Чортановци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Кула Руменка Банатско Аранђелово Ново Милошево Радојево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Житиште Јаша Томић Конак Сефкерин Маргита Алибунар Вршац Уљма Избиште Долово Панчево Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
  15. Kod ćȉlima je i líce i nàlīčje ȉsto. Сивац [1]
  16. Òvo je ćȉlim zàto što je tkȃn, a što ȉma òni čàršavi štofàni — tȏ su štofàni čàršavi, a bílo je tkȃni i od bȅza čàršavi. Nȅko je mèćo ćȉlim na ástal, nȅko čàršav. [10] Башаид Свилош Лединци Шуљам Хртковци Чортановци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Суботица Пачир Сента Сомбор Дероње Кула Госпођинци Ченеј Руменка Каћ Мокрин Кикинда Српска Црња Нови Бечеј Меленци Сакуле Панчево Врачев Гај [1]
  17. Nȅko je kr̀pare, a nȅko ćȉlim mèćo. [10] Руменка Суботица Свилош Чортановци Платичево Голубинци Бољевци Равно Село Ново Милошево Башаид [1]


Синоними:

  1. guber [1]
  2. popernjak [1]
  3. ponjava, ponjavica, čaršav, ćilimac [1]
  4. tepih [1]
  5. prkos [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 75. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 83.
  4. ↑ 4,0 4,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 58, 63. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 452.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  9. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ćilim&oldid=412627”