šegrt

Српски

Именица

šegrt, м

Категорије: ков.риб.


Облици:

  1. šègrt [1]
  2. šègrt [1]

Значења:

  1. Mladić ili dečak koji uči zanat kod majstora; učenik u privredi. [2] Вршац[1]
  2. Šaljivo proveravanje novog šegrta. [1]
  3. Gvozdeni stalak, služi za pridržavanje jednog kraja dužeg predmeta koji se greje u vatri. [1]

Примери:

  1. Trȋ gȍdine trȅba da ìde šègrt da ùči, ȍnda pȍsle pòstaje kȃlfa. [3] Нерадин [1]
  2. Bíla sam, ȍnda se tȏ tàko kazívalo, šègrt. [4] [5] [3] Арадац Бачинци Сот Нештин Сремска Каменица Ириг Инђија Крчедин Суботица Пачир Мол Кула Турија Каћ Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Футог Тител Нови Кнежевац Мокрин Башаид Деска [1]
  3. Bílo je nȃs dvȃ šègrta. Ковиљ [1]
  4. Jedna od mnogobrojnih šala bila je i „proba šegrta". Sastojala se u isprobavanju da li će šegrt brzo naučiti zanat. On je morao da se provuče ispod papudžijskog panja. Ako mu to uspe, biće dobar papudžija. Ali dok se on provlačio, — a kalfe su mu obično davale stari panj s niskim nogama — oni su ga šibali kaiševima. Pri takvim šalama mnogi šegrti prolivali su suze [...], a mnogi su izdržali [...], pa su kasnije kao kalfe iste šale primenjivali prema svojim mlađima u zanatu. [2] Вршац [1]
  5. Prilikom sastavljanja kanapa koristi se stalak henger štangla koja zamenjuje šegrta pa ima naziv „drugi šegrt”. [6] [1]
  6. Posle imaš bakovac, šegrt, dva kraća [drveta], koja vežeš sa strane i zavrneš jedek i onaj tamo vrti i ovaj s ove strane vrti. [7] Сремски Карловци [1]


Синоними:

  1. potrčko [1]
  2. sluga [1]
  3. bakovac [1]


Изрази:

  1. Udario ga ˜ ("doživeo je manji šlog"). Сомбор [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 122.
  3. 3,0 3,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 172.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  6. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 189.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене