шлајер

šlajer

šlajer (српски, ћир. шлајер)

Именица

šlajer, м

Облици:

šlàjer, šlȁjer ^[1]

Значења:

Veo, koprena; nevestinski veo. ^[1]
Ukrasna traka na kapi zlatari. ^[1]

Примери:

Baša unapred pripremi za mladu cipele i nevestinsko oglavlje, šlajer ( — Jm Čr; M; NK) [PVM 223; RSB; SLEI; SSBan 57, 58; ŠN 75]. ^[2] ^[1]
Lȇp sam šlàjer ìmala, nȁtrag su bìle rúže od svíle ùrāđene. Обзир ^[1]
I sȁd kad dȏđu svȁtovi, ȍndak dȅver donèse šlàjer, vénac mlȃdi. Бешка ^[1]
Šlàjer skȉne i svȅkrova je vȇže šámiju. ^[3] ^[4] Итебеј Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Шимановци Суботица Мартонош Пачир Сомбор Турија Равно Село Змајево Жабаљ Каћ Нови Сад Бегеч Ново Милошево Меленци Орловат Деска Ченеј Иванда ^[1]
Pa ìmala sam šlàjēr trȉ mètera. ^[5] Добринци Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ ^[1]
I ȉma šlȁjer, prévez, kȗm nȍsi prévez i starójko prévez. Избиште ^[1]
Dȅvera je dúžnos[t] da kȕpi šlȁjer i vénac. Јасеново Вршац ^[1]
Ùbrāđena, onàko šlȁjeri, i vénac mȅte preko tȏg šlȁjera. ^[3] Сефкерин ^[1]
Kapa [zlatara] je imala pozadi dve trake „šlajera” ukrašena zlatovezom, koji su padali niz leđa. ^[6] Остојићево ^[1]

Референце

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.
↑ ^3,0 ^3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 491. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.

Напомене

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

[Весна_Марјановић,_Прилог_проучавању_промена_у_циклусу_свадбених_обичаја_Срема_на_примеру_села:_Јаково,_Бољевци,_Стари_Сланакамен,_Нови_Карловци,_Стари_Бановци.-2] Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-3] 3,0 ^3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 491. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Биљана_Марић,_Из_лексике_Ченеја_(румунски_Банат)-4] Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

[Гордана_Галетин,_Из_лексичке_проблематике_северне_Шајкашке.-5] Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

[Миливоје_Милосављевић,_Етнолошка_грађа_о_Србима_у_Остојићеву.-6] Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]