штȅта

štȅta

štȅta (српски, ћир. ште̏та)

štȅta, ж

Значења:

Nešto što je nepovoljno, rđava stvar, rđava pojava, zlo. ^[1]
Uništenje, propast plodova ili useva (u polju, na njivi, u bašti i sl.) izazvana životinjskim delovanjem. ^[1]

Примери:

Štȅta [j]e što nȇma. ^[2] Мартонош Ђала ^[1]
Tàko dȏđedu kére i nàpravu štȅtu: ùgazu, pokrjádu, iskr̀ju (lȍzu od pasúlja, lȕkac). ^[3] Зрењанин Бачка Паланка ^[1]

Синоними:

Изрази:

Izvaditištetu ("nadoknaditi, povratiti uloženo (vreme, novac) naplaćivanjem od drugoga"; "Novi kalfa proveo je izvesno vreme, obično nekoliko meseci, na radu u majstorovoj radionici „da majstor izvadi štetu učeći šegrta”, uz minimalnu nedeljnu nagradu, a najčešće samo za stan i hranu"). Вршац ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.