Викиречник

штеточина

štetočina

štetočina (српски, ћир. штеточина)

уреди

Именица

уреди

štetočina, м/ж

Облици:

  1. štȅtočina, štetòčina [1]
  2. štȅtočina Каћ [1]

Значења:

  1. Životinja koja nanosi štetu. [1]
  2. Osoba koja nanosi, pričinjava štetu. [1]

Примери:

  1. Fàzān, sŕne, kad se lòve, a štètočine tȏ mȍž da ȕbiješ kàd god ȍćeš. [2] Вилово Врдник Каћ Опово [1]
  2. Al su òni [leptirovi] jȃko štȅtočine, jȃko. Дероње [1]
  3. Ȍndak ȍma tȍ i pȓska radi štetòčine, tȉ cȓvi. Томашевац [1]


Синоними:

  1. napast [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=štetočina&oldid=360486”