Викиречник

бру́јати

бру́јати

бру́јати (српски, lat. brújati)

уреди

Глагол

уреди

бру́јати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -и, брујати [1]

Значења:

  1. Проносити се чути се. [1]

Примери:

  1. И та ко то̑ зво̀ни, то̑ бру́ ји це́ло сѐло. [2] Лаћарак Бегеч [1]
  2. Брује гласови о њему. Бегеч [1]


Синоними:

  1. брујити [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 279.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бру́јати&oldid=185879”