допу̀стити

допу̀стити (српски, lat. dopùstiti)

уреди

Глагол

уреди

допу̀стити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. до̀пустим, допустити [1]

Значења:

  1. Пружити услове, омогућити. [1]

Примери:

  1. И о̀нӣ су о̏ма ка́зали да тре̏ ба се̏ћи но̏гу, због отрова̀ња кр̏ви — јел у̀мре̄ти јел но̏гу се̏ћи. Онда о̀на ни́је те̏ла да прѝстане. Кћи̑ и си̑н су о̀чли па су допу̀стили. [2] Мартонош [1]# Поса́дили смо у ма̏рту месе́цу — о̏нда је допу̀стило вре́ме. Србобран [1]
  2. Кад доспе́мо и кад вре́ме до̀пусти, ра̑димо лага́цко ја̑ и де̏да и по̀мало се о̀дма̄рамо. [3] Зрењанин [1]


Синоними:

  1. дозволити [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 217.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 205.

Напомене

уреди