згла̏вак

Српски

згла̏вак (српски, lat. zglȁvak)

Именица

згла̏вак, м

Категорије: анат.об.


Облици:

  1. зглавак, згла̏вкови [1]

Значења:

  1. Покретни спој двеју или више костију. [1]
  2. Покретни спој два дела неког предмета. [1]

Примери:

  1. О̀сећам ка̏ко ме сви̏ згла̏вци бо̀леду од си̑лног ко̀пања да̀нас. [2] [3] Ченеј Сремска Митровица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Меленци Фаркаждин [4]# Ѝшчашӣла ми се ру́ка у згла̀вку. Бачинци [1]
  1. У неких [клупа] су „леђа” намештена „на зглавак” па могу да се окрећу за 180°. [5] Јарковац [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 319, 320, 384.
  4. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 91.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене