Викиречник

ке́ба

ке́ба

ке́ба (српски, lat. kéba)

уреди

Именица

уреди

ке́ба, ж

Значења:

  1. Тупа, стара бритва, туп нож. Черевић[1]
  2. Врста грознице. [1]

Примери:

  1. Ва̏ди ту̑ ке́бу иза по̏ја̄са. [2] Бачинци Кукујевци Сусек Свилош Лаћарак Суботица Равно Село Ђурђево Бегеч Ново Милошево Јасеново Кајтасово [1]
  2. Ударила те кеба, дабогда. Бегеч [1]


Синоними:

  1. бритва [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ке́ба&oldid=202578”