кр̏ст

Именица

уреди

кр̏ст, м

Облици:

  1. кр̀ста, крст, по̏ла [1]

Значења:

  1. Предмет састављен од два крака који се пресецају под правим углом као симбол хришћанства. [1]
  2. Хришћански молитвени знак, карактеристичан покрет који се изводи десном руком. [1]
  3. Гомила унакрст наслаганих снопова (обично осамнаест или двадесет) жита. [1]
  4. Крстина од девет снопова. [2] Надаљ[1]

Примери:

  1. Ѝља ду де̏вет сто два́де сет и ше̑сте по пра́љо се о̀пе̄т кр̏ст и ја̏бу ка (то̑ је та̏мо на цр̑ кву ис под кр̀ста о̀но окру́гло што др̀жи кр̏ст). [3] Меленци Бачинци Бешка Суботица Дероње Бегеч Нови Сад Кикинда Ново Милошево [1]
  2. Бѝла јѐдна ѝко на Свѐте Пе̑тке, а на̏по љу јѐдан др̀ве ни кр̏ст. Бачко Петрово Село [1]
  3. Ту̑ и̏ма јѐдан кр̏с, па све̏ ѝзреза̄но: сва̏ком сво̀је и̏ме и при́зиме, ко̀је [је] го̏дине са̀ра̄њен ко̀и. [4] Ново Милошево [1]
  4. И на цр̑кву мо̏ж да ви̏диш; като̀лици ѝму ма́лко другачи̑ји кр̏с од на̏шег. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  5. По́па се́че ма̏ло ко́се, нама̏же, пра̏и кр̏с са не̏ким зе́тињом, пра̏и кр̏с на де́те. Избиште [1]
  6. Де̏вет ко́ња, о̀ни мож да овр́шу седамдѐсет кр́ста. [5] [2] [6] [7] [8] [9] Ђала Нештин Лаћарак Буђановци Суботица Стапар Надаљ Госпођинци Бегеч Ковиљ Тител Нови Кнежевац Санад Падеј Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Међа Бока Фаркаждин Иланџа Сефкерин [1]
  7. Оса̀мна̄јст сно̀по̄ва у јѐдан кр̏ст. Мартонош [1]
  8. Ова њива је дала двадесет и два крста. Ковиљ [1]
  9. По три̏ста-чѐтирста кр́ста ѝмо̄ је жи̏та. Два́десет сно̏пова — то̏ је јѐда̄н кр̏ст, две̑ девѐтице. Бачинци [1]


Изрази:

  1. ССБан 30] [1]
  2. метутикрс на нешто ("не рачунати више с нечим"; "Ме́ти на то̑ кр̏с"). Вршац [1]
  3. клонити се нечега к ("упорно избегавати"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  4. но̀сити сво̑јкр̏ст ("испаштати због своје грешке, трпети злу судбину"). Ново Милошево [1]
  5. Бегати ("упорно избегавати, клонити се нечега"; "Бе̑га ко ђа̏во од кр́ста"). Ново Милошево Ковиљ Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
  6. крс те утуко! ("клетва богохулнику"). Јасеново [1]
  7. држкрста до мала прста ("здравица која значи да треба наискап попити пиће"). Сомбор [1]
  8. крст/крс вам деч ("блага псовка"; "Еј, крст вам дечји! Зар деца оцу памет да соле?"). Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  9. бежати од радње ко ђаво одкрста ("упорно избегавати посао, бити лењ"; "Бега од радње ко ђаво од крста"). Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 341.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 100.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15, 208, 536.
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 139.

Напомене

уреди