лећи

Глагол

уреди

лећи, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Заузети водораван положај ради одмора или спавања. [1]

Примери:

  1. Кад су о̀шли да ле̏гнеду, и о̀на да се сву́че, а о̀на и̏ма о̀жиљак ту̑. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Павловци Сомбор Дероње Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Елемир Арадац Иланџа Велики Гај Ловра Сенпетер [1]
  2. Он је ш њи́ме ѝшо на ве̏џбу, на ло̑горовање (та̏мо ни̏кад нѐ переш но̏ге, са̀мо ле̏гнеш у цѝпеле и у оде́ло). Зрењанин [1]
  3. Ме̏тем џа̑к јел по̀њаву, и мало и ле̏гне̄мо кад до̑ђе ле̏то; врућѝна — ма̏ло у ла́ду. [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 111, 152.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 197.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 157, 158.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.

Напомене

уреди