Викиречник

ло̀жа̄ч

ло̀жа̄ч

ло̀жа̄ч (српски, lat. lòžāč)

уреди

Именица

уреди

ло̀жа̄ч, м

Облици:

  1. -а́ча, ложач [1]

Значења:

  1. Особа која ложи ватру. [1]
  2. Особа која ради око парног мотора на вршалици. Тараш[1]

Примери:

  1. Да би водена пара потерала машину, ту је био ло̀жа̄ч, а̀јцер или шпа̀јзер, који је ло̀жио сламу и тако загревао котао са водом ( — Тш). [2] [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ло̀жа̄ч&oldid=207586”