мотовило

Именица

уреди

мотовило, с

Категорије: ткач.


Облици:

  1. мото̀вило [1]
  2. мотови̏ло [1]

Значења:

  1. Дрвена направа у облику дужег или краћег штапа са дашчицом на једном крају и ракљом на другом, или с ракљама на оба краја, која служи за намотавање предива. [1]
  2. Део каквог механизма или направе подешен да се може окретати око осовине. [1]

Примери:

  1. Са дружице или вретенца пређа или стрека намота се на мотовило. Мотовило је дугачка, танка гранчица, на једном крају са рашљама, а на другом се налази једна уска попречна дашчица. Са мотовила пређа се стави на витао ( — Бе Чр) [ШН 60]. [2] [1]
  2. Ка[д] те о̀шине̄м мото̀вилом, све̏ ћеш зве́зде избро̀јати. Бачинци [1]
  3. Мотовило се прави од сувога рогоза и пречки од трске. Ковиљ [1]
  4. С вретѐна мо̀таш ву̏ну с мото̀вилом, јел ку̀дељу, јел ко̀нац, ту̑ ѝма јѐдан то̀чак з др̏шком, а њу̑ др̀жиш ру̀ком и га окре̑ћеш. И како ти̑ окре̑ћеш, та̀ко се мо̀та. [3] [4] [5] Неузина Сусек Свилош Лаћарак Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци [1]
  5. То̑ ме̏те на мотови̏ло и на че́крк су̑че це̑ви. Избиште [1]


Синоними:

  1. витао [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 90.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 264.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 531.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене

уреди