при́ја
при́ја
Именица
уредипри́ја, ж
Категорије: хип.
Облици:
Значења:
- Пријатељица. [1]
- Женска особа (у пријатељском ословљавању). [1]
- Мајка једнога од брачних другова према родитељима другог брачног друга. [1]
- Рођака једнога од брачних другова према рођацима другог брачног друга. [1]
- Девојка која је дошла у госте, обично из другог села. [1]
Примери:
- Има̏ла сам једну при́ју, рође̏ну, и шко̏лску другари̏цу. Ми̏ смо за̏једно у шко̏лу ишле. Павлиш Сремска Митровица [1]
- Би́ла не̏ка при́ја на пѝјаци, па ка̑же да је ка̀дгот би́ла друга̀рица с мо̀јо̄м ма̏мом, њи̑ две̑ су из и̏стог сѐла. [2] [3] Лаћарак Бачинци Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Ченеј Иванда [1]
- По̀свађале се при́је, ни́је им то̑ пр̑ви пу̑т. Лаћарак [1]
- Ја̑ во̏лем мо̀ју при́ју што је фу̏рт та̀ка ве̏села; и сна̀ва ми до̀бра, ал при́ја не̏ зна за му̏ке и фу̏рт се смѐје. [2] [4] Шурјан Беркасово Бачинци Сремска Митровица Добринци Суботица Мол Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Јарковац Орловат Јасеново Врачев Гај Деска Иванда [1]
- Др̀жи се̏дам-о̏сам гу̏са̄ка, на́рочито на̏ша при́ја, сѐстрина ми све̏крва. Ловра Турија [1]
- Је̏ л, ће да ме упо̀знаш с при́јом? Ти ћу́ти, а ја̑ ћу кав слу̏чајно да наи̑ђем. [5] [3] Јаша Томић Мол Турија Каћ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Шурјан Бока Неузина Перлез Јасеново Ченеј Иванда [1]
- Кад неком у кућу дође „гошћа", прија — девојка са стране, и то само у зимском периоду, домаћин или домаћица приређују прело. [6] [1]
- Тако се у некој кући окупи што више њих млађих, нарочито ако у тој кући има и нека „прија", девојка која је дошла у госте из другог, те сад треба прија да се проведе. [7] [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 101.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 376.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 38.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 109.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 5.