ру́жити

Глагол

уреди

ру́жити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ру̑жим, ружити [1]

Значења:

  1. Кварити, нагрђивати леп изглед. Суботица[1]
  2. Грдити, прекоревати, вређати, псовати. [1]

Примери:

  1. Ружила ме ди је стигла. [2] [3] [4] Јасеново Суботица Госпођинци Каћ Меленци Јаша Томић Бока Неузина Чип Ченеј [1]
  2. Шта вре́ди што га ба́ба ру̑жи сва̏ки да̑н кад се ро̀дио та̀ки са̏в на сво̀ју ру̑ку. Шурјан [1]
  3. Баба Ру́жа га гр́дила, га ру́жила. Павлиш [1]
  4. Она не̑ће и га ру̑жи. [1]


Изведене речи:

  1. ру́же̄ње [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.

Напомене

уреди