свечар
свечар
Именица
уредисвечар, м
Облици:
Значења:
- Онај који одређеног дана слави крсну славу; који нешто прославља (рођендан, имендан, какав јубилеј и сл.), слављеник. [1]
- Мушкарац као носилац култа домаћег свеца, крсне славе. [1]
- Празновање домаћег светитеља, слава, крсно име. [1]
Примери:
- За крсну славу каже се „светац” а онај који слави је „свечар”. [2] [3] [4] Остојићево Јамена Черевић Кикинда Јарковац [1]
- Ка̏д си ти̑ свѐча̄р? Лаћарак [1]
- Њѐгов ста̏рац бѝо свѐча̄р. Војка [1]
- Ла́за је свѐча̄р на Свѐтог Нѝколу. Нови Сад [1]
- За сва̏ког свеча́ра кр̏сна сла̏ва је не̏што здра̏во ве̏лико, јербо о̏нак се сла̏ви кр̏сно и̏ме дома̀ћиново. [5] [6] Неузина Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Ловра Деска Иванда [1]
- Код на̑с су и́шли ко̏ је свеча̑р, и̏ду до њего̏ве ку̏ће. Павлиш [1]
- Сна́га је ту̑ у ве̏ровању; свеча́ру је кру́пна сла̏ва њѐгова кр̏сна сла̏ва через њѐговог ве̏ликог ве̏ровања, њѐму се чести̑та, њѐму до̑ђеду у̏ гости, а сви́ма у̀ кућу је та̑ њѐгова сла̏ва њи̏ова сла̏ва. [6] Шурјан Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Неузина [1]
- Породичну крсну славу Сремци зову свечари. Реч свечари означава свечаност, славље. [1]
- За свеча́ре пи̏ту с о̀раси. Нови Сад [1]
- Иде́мо су̏тра на свеча́ре код И̑лини. [1]
- Ѝду по свеча́рима. [7] [8] [6] [9] Падеј Бачинци Мартинци Сусек Лаћарак Свилош Черевић Инђија Нови Карловци Суботица Пачир Сомбор Чуруг Равно Село Госпођинци Силбаш Жабаљ Каћ Српски Крстур Орловат [1]
- До̀шле све̏ на свеча́ре ко̀д брата. Визић [1]
- Вѐлики ло̀нац је та̑ј што се ку̏ва за сва̏тове, за свеча́ре. [10] Чортановци [1]
Изведене речи:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 160.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 27, 350.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 170.