сикира

Српски

сикира (српски, lat. sikira)

Именица

сикира, ж

Облици:

  1. сѝкира [1]

Значења:

  1. Гвоздено оруђе за сечење и тесање. [2] Лаћарак Черевић Кикинда Крашово[1]

Примери:

  1. У̏век си мо́ро ѝмати у̀ кућу сѝкиру ве̏лику и но̑ж до̏бар. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Фаркаждин Јамена Сот Нештин Бачинци Сусек Свилош Мартинци Голубинци Војка Сремски Карловци Инђија Чортановци Лединци Вогањ Шуљам Врдник Павловци Буђановци Краљевци Платичево Батајница Добановци Јаково Бољевци Шимановци Деч Карловчић Стари Сланкамен Обреж Угриновци Сурдук Мартонош Суботица Пачир Сомбор Сивац Дрљан Стапар Кула Бечеј Лалић Бачко Градиште Надаљ Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Бачка Паланка Тител Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Итебеј Меленци Елемир Житиште Арадац Зрењанин Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Перлез Томашевац Иланџа Велико Средиште Алибунар Чента Сефкерин Црепаја Добрица Панчево Омољица Кајтасово Иванда Деска [1]
  2. Шу̏мар нѐ да да но̏симо сѝкиру. Бегеч [1]
  3. О̀во̄ су кље́ште јѐдне ко̀јима се сѝкире оки́вају и̏ли пра̏ве. Ковиљ [1]
  4. Ја̏ то̏ са сѝкиром у̏змем па оце́чем по̏пола. Ђала [1]
  5. И̏ма сѐкира што се це́пају др́ва. [10] Руменка Мартинци Прхово Товаришево Сента Меленци Житиште Ботош Долово Ковин [1]
  6. Пу̏кло држа́ло на сѝкеру. [11] [12] [13] [8] [14] [10] Ченеј Сремска Рача Ердевик Лаћарак Мартинци Чалма Вишњићево Моровић Вашица Шуљам Мокрин Српска Црња Тараш Међа Сакуле Иванда Немет Дињаш Чип [1]
  7. А нас дво́ица ѝмали ма̑ле сѝкере, па не̏јде. Итебеј [1]
  8. Са сѝкером си то̏ мо́ро да те̏шеш. Бачинци [1]


Синоними:

  1. ћускија [1]


Изрази:

  1. Пливати ко ˜ ("лоше пливати, тонути"). Јасеново [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 69.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 228.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 246.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 42.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. 8,0 8,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. 10,0 10,1 10,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 228, 261.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 496.
  13. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  14. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.

Напомене