Те̑ ко̏же што тре̏ба д[а] у̀штавим за по́пу са[м] мѐто у о̀ну кра̀јњу со̏бу, та̑ ми са̏д пра́зна до крече̑ња, ал та̀ко се о̀сећу, ѝму ја̑к ми̏рис, ал ди̏ да ме̏тем кад је ки̏ша. НеузинаЈаша ТомићШурјанБока[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
