чутура
чутура
Именица
уредичутура, ж
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Округла пљосната посуда за вино или ракију, најчешће од дрвета, обично украшена дрворезом или бојама, која се носи обешена о каиш преко рамена. [2] Крашово[1]
- Особа која често и много пије алкохолна пића, која се често опија, пијандура. [1]
Примери:
- И донѐсе сва̏ки чу̀туру пу̏ну ви́на и пра̏те̄ и ба̑нда, сви́рци. Мартонош [1]
- Но̏си у чу̀туру ви́на јел ра̀кије и ѝде од ро̏дбине до ро̏дбине да и зо̀ве да до̑ђеду у̀ сватове. [3] Кумане [1]
- Свадба и друго весеље у Јарковцу [...] није се могла ни замислити без дрвене „чутуре", али те чутуре, које су сада већ велике реткости, набављане су са стране. Прављене су од тисова, кајсијова и другог тврда дрвета које неће пући кад се осуши. Било је чутура украшених резбаријама у дрвету а и превучених чохом. [4] [1]
- Ћу́ти, Па̑јо, ни тѐбе не̑ да би̏де ла̏ко ка ти до̑ђеду ш чу̀туром на вра́та, тре̏ба о̏ндак но̑вце да о̀правиш. Неузина [1]
- Де̏да, да̑ј чу̀туру ракије. [5] [3] [6] [7] [8] [9] Чента Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Беркасово Бачинци Кукујевци Сот Ердевик Мартинци Лаћарак Нештин Сусек Свилош Черевић Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Голубинци Прхово Угриновци Бечмен Јаково Бољевци Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Сивац Стапар Кула Дрљан Мол Србобран Турија Бачко Градиште Дероње Змајево Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Арадац Конак Орловат Сакуле Добрица Иланџа Сефкерин Црепаја Алибунар Долово Омољица Деска Темишвар [1]
- Она̑ј ве̑же на чету̏ру шну̀фтиклу јели пешки̑р, шта̏ би́ло. Јасеново [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
- ↑ 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 92.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 452.