ша̏ка
ша̏ка
Именица
уредиша̏ка, ж
Категорије: риб.кол.
Облици:
Значења:
- За ширину: од неколико сантиметара (размак од зглоба палца до корена малог прста). Јасеново[1]
- За дужину: од неколико сантиметара (размак од врха средњег прста до корена шаке). Јасеново[1]
- За количину нечега што може стати у стиснуту шаку. [1]
- Мали број људи. Сомбор[1]
- Доњи, проширени део весла. [1]
- Врста божићног колача који је намењен мушком укућанину. [1]
- Листићи на свадбеном колачу. Лаћарак[1]
Примери:
- О̏на у̏зме [наконче] у ша̑ка, и та̏ко га три́пут окре̑не. [2] [3] [4] [5] Избиште Добановци Шајкаш Ново Милошево Кумане Меленци Фаркаждин [1]
- Три́пута гребе́мо сву̏д около гро̀ба сас три̑ пр̏ста јел са ша̏ком. [4] Башаид [1]
- Ша̏ка чеља́дета, ал сна̑жна и чвр́ста. Обзир [1]
- И о̏нда њѐгова родбѝна ба̑ци ша̏ку зѐмље у̀нӯтра и ка̑же: „Ла̏ка му цр̑на зѐмља!”. [4] Башаид Нови Сад Јасеново [1]
- Долњи је део шака се зове. [6] Сремска Митровица [1]
- Завозно весло, оно мора да буде дугачко бар своја три и по до четир метра, а исто поседује шаку као и ово [рудерско]. [7] [6] Стари Сланкамен Босут Кленак Сремски Карловци Бачка Паланка Футог Нови Сад Ковиљ Гардиновци Елемир Перлез Чента [1]
- Та̑ј о̏бртаљ се састо̀ји из две̑ др̀вене ша̏ке. [8] Српска Црња Тител Иђош Кикинда Башаид Ботош Орловат [1]
- О̏ндак ко̏лко у̀кућана и̏ма му̏шки, ти̏ма пра̏ви ша̏ке, а же̏нскима ку̏рјаке. [9] Бешка Буђановци Сенпетер [1]
- Домаћице су месиле различита фигурална пецива која се намењују укућанима на Божић (шака, сунце, срп и сл.). [1]
- Мушкарцима припада колач орачева шака, а женама и девојкама витице или плетенице. [10] [1]
- Ша̏ка, и вино̏град, и гу́мно, и се̑на пра̏ву о[д] те̑ста, кама̏ре. Павлиш [1]
- Па ша̏ку опра̏им та́ко, исе̏цкам та́ко, то су пр̏сти. Избиште [1]
Изрази:
- пропустити некога крозшаке ("истући, изударати некога"). Сомбор Ново Милошево [1]
- кроспустити некога крозшаке ("истући, изударати некога"; "Кад те кроспустим кроз шаке"). [1]
- ићи некуд празнихшака ("не носити поклон"; "Како"). Јасеново [1]
- делити капом ишаком ("исто"). Сомбор [1]
- пасти некоме ушаке ("добити батине од некога"; "Пао му у шаке"). [1]
- Иматишаку ко пракљача ("имати тешку руку"). Јасеново [1]
- Давати ишаком и капом ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Ново Милошево [1]
- измигољити се некоме изшака ("извући се, ослободити се нечије контроле"; "Измигољио ми се из шака"). [1]
- живети ко тиче у дечијишака ("бити у нечијој власти, бити спутаван, страдати"). Јасеново [1]
- допасти некомешака ("добити батине од некога"; "Допо ми шака"). [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.