ћилимац

Именица

уреди

ћилимац, м

Облици:

  1. -мца [1]
  2. ћили́мац Орловат [1]
  3. ћили́мац [1]
  4. ћили́мац Ново Милошево [2] [1]
  5. ћили́мац Добрица [2] [1]

Примери:

  1. „Аљина” је назив за целокупну постељину. Она се састоји од перине, дуње, губера, перјаке, кудељног чаршава и ћилимца. У кући код деда Весе Рацковог аљина је овако сложена: на даске се прво стави сламњача, преко ње перјака напуњена перјем (прави се изједна колико је кревет дугачак), преко перјаке долази кудељни чаршав са утканим црвеним пругама и преко тога ћилимац. Основа ћилимца је од кудеље, а поучица од вуне. Ћилимац је на пласе, тј. на пруге, рађен у разним бојама. Већином старији свет, како у Стапару тако и у Сомбору и по околним салашима, спава на самом ћилимцу, јер се, наводно, „не прља”. Кажу, довољно је истрести па ће бити чист. [3] [1]
  2. Ћи̏лим је не̏што бо̏ље, а ћили́мац је не̏што та̏ње. [2] Житиште Јасеново Сомбор Нови Бечеј Башаид Сакуле [1]
  3. Отка́мо по три̑ ћили́мца за крѐвете. [4] [2] Кумане [1]
  4. За̏стре се ћили́мцом јел кр̀- паром и ме̏те о̀на три̑-чѐтир ја̀стука и кре̏вет је на̀мештен. Обреж [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 85.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  5. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.

Напомене

уреди