تَرَكَ
Изговор:
Значења:
- (на)пустити
- оставити
- занемарити
- пропустити
- оставити иза себе (наслеђе)
Примери:
- .تَرَكَ الرَجُلُ شُغُلَهُ و إِسْتَقَلَ
- Човек је напустио свој посао и дао отказ.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
оставити | يَتْرُكُ | تَرَكَ | 1. |
/ | / | / | 2. |
напустити | يُتَارِكُ | تَارَكَ | 3. |
/ | / | / | 4. |
/ | / | / | 5. |
оканити се | يَتَتَارَكُ | تَتَارَكَ | 6. |
бити напуштен, бити остављен | يَنْتَرِكُ | إِنْتَرَكَ | 7. |
пустити, оставити, напустити | يَتَّرِكُ | إِتَّرَكَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Синоними:
- إِسْتَقَلَّ - напустити (дати отказ)
- غَادَرَ - напустити,отићи
- سَافَرَ - отпутовати
- هَجَرَ - отићи, емигрирати
Супротне речи:
- بَقِي - остати
Изреке и пословице:
- .الله دَائِمًا يَعْطِي الأَحْسَنُ لأَوَلِئِك الذِينَ يَتْرُكُونَ الأَمْرُ إِلَيْهِ
- Бог увек даје најбоље ономе ко све остави у божјим рукама.
Асоцијације:
- شُغُلٌ - посао
Изведене речи:
- تَرَكَ حَبْلُهُ عَلَى غَارِبِهِ - пустити узде, оставити одрешене руке
- تَرَكَهُمْ حَتًّا بَتًّا - уништио их је
- تَرَكَهُمْ صَرْعِينِ - оставио их је у променљивим приликама
- تَرَكَهُمْ عَلَى غُيْرَاءِ ظَهْرٍ - оставио их је без игде ичега
- تَرَكَهُ فِي ذَمَّتِهِ - ставити под заштиту, препустити бризи
- تَرَاكٌ - пусти, остави!
- تَرَّاكٌ - к. напушта
- تَرَاكٌ - примирје
- تَرْكٌ - напуштање, остављање, пропуст, испуштање
- تَرِكَةٌ - наслеђе, заоставштина
- تَرِيكٌ - остављен, напуштен (град)
- مُتَارَكَةٌ - примирје
- مَتْرَاكٌ - к.све напушта, оставља
- مَتْرُوكٌ - остављен, напуштен
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола تَرَكَ (taraka) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
تَارِكٌ (tārikun) (tārikun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَتْرُوكٌ (matrūkun) (matrūkun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | تَرَكْتُ (taraktu) (taraktu) |
تَرَكْتَ (tarakta) (tarakta) |
تَرَكَ (taraka) |
تَرَكْتُمَا (taraktumā) (taraktumā) |
تَرَكَا (tarakā) (tarakā) |
تَرَكْنَا (taraknā) (taraknā) |
تَرَكْتُمْ (taraktum) (taraktum) |
تَرَكُوا (tarakū) (tarakū) | |||
f | تَرَكْتِ (tarakti) (tarakti) |
تَرَكَتْ (tarakat) (tarakat) |
تَرَكَتَا (tarakatā) (tarakatā) |
تَرَكْتُنَّ (taraktunna) (taraktunna) |
تَرَكْنَ (tarakna) (tarakna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَتْرُكُ (ʾatruku) (ʾatruku) |
تَتْرُكُ (tatruku) (tatruku) |
يَتْرُكُ (yatruku) (yatruku) |
تَتْرُكَانِ (tatrukāni) (tatrukāni) |
يَتْرُكَانِ (yatrukāni) (yatrukāni) |
نَتْرُكُ (natruku) (natruku) |
تَتْرُكُونَ (tatrukūna) (tatrukūna) |
يَتْرُكُونَ (yatrukūna) (yatrukūna) | |||
f | تَتْرُكِينَ (tatrukīna) (tatrukīna) |
تَتْرُكُ (tatruku) (tatruku) |
تَتْرُكَانِ (tatrukāni) (tatrukāni) |
تَتْرُكْنَ (tatrukna) (tatrukna) |
يَتْرُكْنَ (yatrukna) (yatrukna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَتْرُكَ (ʾatruka) (ʾatruka) |
تَتْرُكَ (tatruka) (tatruka) |
يَتْرُكَ (yatruka) (yatruka) |
تَتْرُكَا (tatrukā) (tatrukā) |
يَتْرُكَا (yatrukā) (yatrukā) |
نَتْرُكَ (natruka) (natruka) |
تَتْرُكُوا (tatrukū) (tatrukū) |
يَتْرُكُوا (yatrukū) (yatrukū) | |||
f | تَتْرُكِي (tatrukī) (tatrukī) |
تَتْرُكَ (tatruka) (tatruka) |
تَتْرُكَا (tatrukā) (tatrukā) |
تَتْرُكْنَ (tatrukna) (tatrukna) |
يَتْرُكْنَ (yatrukna) (yatrukna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَتْرُكْ (ʾatruk) (ʾatruk) |
تَتْرُكْ (tatruk) (tatruk) |
يَتْرُكْ (yatruk) (yatruk) |
تَتْرُكَا (tatrukā) (tatrukā) |
يَتْرُكَا (yatrukā) (yatrukā) |
نَتْرُكْ (natruk) (natruk) |
تَتْرُكُوا (tatrukū) (tatrukū) |
يَتْرُكُوا (yatrukū) (yatrukū) | |||
f | تَتْرُكِي (tatrukī) (tatrukī) |
تَتْرُكْ (tatruk) (tatruk) |
تَتْرُكَا (tatrukā) (tatrukā) |
تَتْرُكْنَ (tatrukna) (tatrukna) |
يَتْرُكْنَ (yatrukna) (yatrukna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُتْرُكْ (utruk) (utruk) |
اُتْرُكَا (utrukā) (utrukā) |
اُتْرُكُوا (utrukū) (utrukū) |
||||||||
f | اُتْرُكِي (utrukī) (utrukī) |
اُتْرُكْنَ (utrukna) (utrukna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | تُرِكْتُ (turiktu) (turiktu) |
تُرِكْتَ (turikta) (turikta) |
تُرِكَ (turika) |
تُرِكْتُمَا (turiktumā) (turiktumā) |
تُرِكَا (turikā) (turikā) |
تُرِكْنَا (turiknā) (turiknā) |
تُرِكْتُمْ (turiktum) (turiktum) |
تُرِكُوا (turikū) (turikū) | |||
f | تُرِكْتِ (turikti) (turikti) |
تُرِكَتْ (turikat) (turikat) |
تُرِكَتَا (turikatā) (turikatā) |
تُرِكْتُنَّ (turiktunna) (turiktunna) |
تُرِكْنَ (turikna) (turikna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُتْرَكُ (ʾutraku) (ʾutraku) |
تُتْرَكُ (tutraku) (tutraku) |
يُتْرَكُ (yutraku) (yutraku) |
تُتْرَكَانِ (tutrakāni) (tutrakāni) |
يُتْرَكَانِ (yutrakāni) (yutrakāni) |
نُتْرَكُ (nutraku) (nutraku) |
تُتْرَكُونَ (tutrakūna) (tutrakūna) |
يُتْرَكُونَ (yutrakūna) (yutrakūna) | |||
f | تُتْرَكِينَ (tutrakīna) (tutrakīna) |
تُتْرَكُ (tutraku) (tutraku) |
تُتْرَكَانِ (tutrakāni) (tutrakāni) |
تُتْرَكْنَ (tutrakna) (tutrakna) |
يُتْرَكْنَ (yutrakna) (yutrakna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُتْرَكَ (ʾutraka) (ʾutraka) |
تُتْرَكَ (tutraka) (tutraka) |
يُتْرَكَ (yutraka) (yutraka) |
تُتْرَكَا (tutrakā) (tutrakā) |
يُتْرَكَا (yutrakā) (yutrakā) |
نُتْرَكَ (nutraka) (nutraka) |
تُتْرَكُوا (tutrakū) (tutrakū) |
يُتْرَكُوا (yutrakū) (yutrakū) | |||
f | تُتْرَكِي (tutrakī) (tutrakī) |
تُتْرَكَ (tutraka) (tutraka) |
تُتْرَكَا (tutrakā) (tutrakā) |
تُتْرَكْنَ (tutrakna) (tutrakna) |
يُتْرَكْنَ (yutrakna) (yutrakna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُتْرَكْ (ʾutrak) (ʾutrak) |
تُتْرَكْ (tutrak) (tutrak) |
يُتْرَكْ (yutrak) (yutrak) |
تُتْرَكَا (tutrakā) (tutrakā) |
يُتْرَكَا (yutrakā) (yutrakā) |
نُتْرَكْ (nutrak) (nutrak) |
تُتْرَكُوا (tutrakū) (tutrakū) |
يُتْرَكُوا (yutrakū) (yutrakū) | |||
f | تُتْرَكِي (tutrakī) (tutrakī) |
تُتْرَكْ (tutrak) (tutrak) |
تُتْرَكَا (tutrakā) (tutrakā) |
تُتْرَكْنَ (tutrakna) (tutrakna) |
يُتْرَكْنَ (yutrakna) (yutrakna) |