حَسِبَ

Корен: ح س ب*

Мерилин Монро су сматрали једном од најлепших глумица своје генерације.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَسِبَ	يَحْسَبُ

Изговор:

DIN: ḥasiba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. држати
2. сматрати
3. замислити
4. веровати

Примери:

.حَسَبْتُهُ دَائِمًا كَإِحْدَةِ مِنْ رَجُلِ الأَدْقَى فِي العَلَمِ

Увек сам га сматрао за једног од најпаметнијих људи на свету.

Синоними:

• أَمْسَكَ - држати
• سَيْطَرَ - држати
• قَبَضَ - држати
• أَخَذَ - држати
• حَفِظَ - држати
• رَعَا - држати
• إِعْتَبَرَ - држати, сматрати
• إِعْتَقَدَ - држати, сматрати, веровати
• أَلْقَى - држати
• قَدَّرَ - сматрати
• عَدَّ - сматрати
• تَصَوَّرَ - замислити
• تَخَيَّلَ - сматрати
• آمَنَ - веровати
• صَدَّقَ - веровати

Супротне речи:

• شَكَّ - сумњати
• إِرْتَابَ - сумњати
• إِشْتَبَهَ - сумњати
• إِشْتَبَهَ - сумњати
• إِمْتَرَى - сумњати

Изреке и пословице:

.يَحْسَبُ الرَّجُلُ ذَكِيًّا مِنْ أَجْلِ كَلِمَةٍ مُجَرَّدًا وَكَذَلِكَ يَحْسَبُهُ غَبِيًّا مِنْ أَجْلِ كَلِمَةِ الأُخْرَى

Човека сматрају паметним због једне речи, али га могу сматрати и глупим због друге. -Конфучије

Асоцијације:

• شَكٌّ - сумња
• إِعْتِقَادٌ - веровање

Изведене речи:

• إِحْسَابٌ - калкулација, обрачун, израчунавање
• حَاسِبٌ - бројач, рачунџија
• حَسَّابٌ - математичар
• حِسَابٌ - рачун, рачунање, аритметика, математика
• حَسَبٌ - мера, количина, квантитет
• حَسْبٌ - рачунање, размишљање, мишљење, мњење, схватањње
• حُسْبَانٌ - обрачун, калкулација, казна
• حِسْبَانٌ - рачунање, мишљење, наслућивање
• حِسْبَةٌ - рачун, исплата
• مُحَاسِبٌ - рачуновођа,, књиговођа, благајник

Сродни чланци са Википедије:

حَسِبَ

Преводи

Енглески: [1] consider ☞en Италијански: [1] prendere in considerazione ☞it Немачки: [1] prüfen ☞de Шпански: [1] considerar ☞es Француски: [1] envisager ☞fr Фински: [1] harkita ☞fi Грчки: [1] θεωρώ ☞el

Руски: [1] рассматривать ☞ru Португалски: [1] considerar ☞pt Македонски: [1] разгледа ☞mk Српски: [1] сматрати ☞sr Мађарски: [1] fontolja ☞hu Бугарски: [1] обмисли ☞bg Кинески: [1] 考慮 ☞zh

Конјугација глагола حَسِبَ (ḥasiba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاسِبٌ (ḥāsibun) (ḥāsibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْسُوبٌ (maḥsūbun) (maḥsūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَسِبْتُ (ḥasibtu) (ḥasibtu)	حَسِبْتَ (ḥasibta) (ḥasibta)	حَسِبَ (ḥasiba)		حَسِبْتُمَا (ḥasibtumā) (ḥasibtumā)	حَسِبَا (ḥasibā) (ḥasibā)		حَسِبْنَا (ḥasibnā) (ḥasibnā)	حَسِبْتُمْ (ḥasibtum) (ḥasibtum)	حَسِبُوا (ḥasibū) (ḥasibū)
	f		حَسِبْتِ (ḥasibti) (ḥasibti)	حَسِبَتْ (ḥasibat) (ḥasibat)			حَسِبَتَا (ḥasibatā) (ḥasibatā)			حَسِبْتُنَّ (ḥasibtunna) (ḥasibtunna)	حَسِبْنَ (ḥasibna) (ḥasibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْسَبُ (ʾaḥsabu) (ʾaḥsabu)	تَحْسَبُ (taḥsabu) (taḥsabu)	يَحْسَبُ (yaḥsabu) (yaḥsabu)		تَحْسَبَانِ (taḥsabāni) (taḥsabāni)	يَحْسَبَانِ (yaḥsabāni) (yaḥsabāni)		نَحْسَبُ (naḥsabu) (naḥsabu)	تَحْسَبُونَ (taḥsabūna) (taḥsabūna)	يَحْسَبُونَ (yaḥsabūna) (yaḥsabūna)
	f		تَحْسَبِينَ (taḥsabīna) (taḥsabīna)	تَحْسَبُ (taḥsabu) (taḥsabu)			تَحْسَبَانِ (taḥsabāni) (taḥsabāni)			تَحْسَبْنَ (taḥsabna) (taḥsabna)	يَحْسَبْنَ (yaḥsabna) (yaḥsabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْسَبَ (ʾaḥsaba) (ʾaḥsaba)	تَحْسَبَ (taḥsaba) (taḥsaba)	يَحْسَبَ (yaḥsaba) (yaḥsaba)		تَحْسَبَا (taḥsabā) (taḥsabā)	يَحْسَبَا (yaḥsabā) (yaḥsabā)		نَحْسَبَ (naḥsaba) (naḥsaba)	تَحْسَبُوا (taḥsabū) (taḥsabū)	يَحْسَبُوا (yaḥsabū) (yaḥsabū)
	f		تَحْسَبِي (taḥsabī) (taḥsabī)	تَحْسَبَ (taḥsaba) (taḥsaba)			تَحْسَبَا (taḥsabā) (taḥsabā)			تَحْسَبْنَ (taḥsabna) (taḥsabna)	يَحْسَبْنَ (yaḥsabna) (yaḥsabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْسَبْ (ʾaḥsab) (ʾaḥsab)	تَحْسَبْ (taḥsab) (taḥsab)	يَحْسَبْ (yaḥsab) (yaḥsab)		تَحْسَبَا (taḥsabā) (taḥsabā)	يَحْسَبَا (yaḥsabā) (yaḥsabā)		نَحْسَبْ (naḥsab) (naḥsab)	تَحْسَبُوا (taḥsabū) (taḥsabū)	يَحْسَبُوا (yaḥsabū) (yaḥsabū)
	f		تَحْسَبِي (taḥsabī) (taḥsabī)	تَحْسَبْ (taḥsab) (taḥsab)			تَحْسَبَا (taḥsabā) (taḥsabā)			تَحْسَبْنَ (taḥsabna) (taḥsabna)	يَحْسَبْنَ (yaḥsabna) (yaḥsabna)
императив الأمر	m		اِحْسَبْ (iḥsab) (iḥsab)			اِحْسَبَا (iḥsabā) (iḥsabā)				اِحْسَبُوا (iḥsabū) (iḥsabū)
	f		اِحْسَبِي (iḥsabī) (iḥsabī)							اِحْسَبْنَ (iḥsabna) (iḥsabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُسِبْتُ (ḥusibtu) (ḥusibtu)	حُسِبْتَ (ḥusibta) (ḥusibta)	حُسِبَ (ḥusiba)		حُسِبْتُمَا (ḥusibtumā) (ḥusibtumā)	حُسِبَا (ḥusibā) (ḥusibā)		حُسِبْنَا (ḥusibnā) (ḥusibnā)	حُسِبْتُمْ (ḥusibtum) (ḥusibtum)	حُسِبُوا (ḥusibū) (ḥusibū)
	f		حُسِبْتِ (ḥusibti) (ḥusibti)	حُسِبَتْ (ḥusibat) (ḥusibat)			حُسِبَتَا (ḥusibatā) (ḥusibatā)			حُسِبْتُنَّ (ḥusibtunna) (ḥusibtunna)	حُسِبْنَ (ḥusibna) (ḥusibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْسَبُ (ʾuḥsabu) (ʾuḥsabu)	تُحْسَبُ (tuḥsabu) (tuḥsabu)	يُحْسَبُ (yuḥsabu) (yuḥsabu)		تُحْسَبَانِ (tuḥsabāni) (tuḥsabāni)	يُحْسَبَانِ (yuḥsabāni) (yuḥsabāni)		نُحْسَبُ (nuḥsabu) (nuḥsabu)	تُحْسَبُونَ (tuḥsabūna) (tuḥsabūna)	يُحْسَبُونَ (yuḥsabūna) (yuḥsabūna)
	f		تُحْسَبِينَ (tuḥsabīna) (tuḥsabīna)	تُحْسَبُ (tuḥsabu) (tuḥsabu)			تُحْسَبَانِ (tuḥsabāni) (tuḥsabāni)			تُحْسَبْنَ (tuḥsabna) (tuḥsabna)	يُحْسَبْنَ (yuḥsabna) (yuḥsabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْسَبَ (ʾuḥsaba) (ʾuḥsaba)	تُحْسَبَ (tuḥsaba) (tuḥsaba)	يُحْسَبَ (yuḥsaba) (yuḥsaba)		تُحْسَبَا (tuḥsabā) (tuḥsabā)	يُحْسَبَا (yuḥsabā) (yuḥsabā)		نُحْسَبَ (nuḥsaba) (nuḥsaba)	تُحْسَبُوا (tuḥsabū) (tuḥsabū)	يُحْسَبُوا (yuḥsabū) (yuḥsabū)
	f		تُحْسَبِي (tuḥsabī) (tuḥsabī)	تُحْسَبَ (tuḥsaba) (tuḥsaba)			تُحْسَبَا (tuḥsabā) (tuḥsabā)			تُحْسَبْنَ (tuḥsabna) (tuḥsabna)	يُحْسَبْنَ (yuḥsabna) (yuḥsabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْسَبْ (ʾuḥsab) (ʾuḥsab)	تُحْسَبْ (tuḥsab) (tuḥsab)	يُحْسَبْ (yuḥsab) (yuḥsab)		تُحْسَبَا (tuḥsabā) (tuḥsabā)	يُحْسَبَا (yuḥsabā) (yuḥsabā)		نُحْسَبْ (nuḥsab) (nuḥsab)	تُحْسَبُوا (tuḥsabū) (tuḥsabū)	يُحْسَبُوا (yuḥsabū) (yuḥsabū)
	f		تُحْسَبِي (tuḥsabī) (tuḥsabī)	تُحْسَبْ (tuḥsab) (tuḥsab)			تُحْسَبَا (tuḥsabā) (tuḥsabā)			تُحْسَبْنَ (tuḥsabna) (tuḥsabna)	يُحْسَبْنَ (yuḥsabna) (yuḥsabna)