حَمَشَ

Корен: ح م ش*

Човек је својим одласком узнемирио жену са гравуре.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَمَشَ	يَحْمُشُ

Изговор:

DIN: ḥamaša  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. узнемирити
2. узрујати
3. разљутити
4. расрдити
5. сабрати
6. скупити

Примери:

.حَمَشَ وَالِدَيْهِ لِأَنَّهُ لَمْ يُرِدْ أَنْ يُسَافِرَ مَعَهُمَا

Узнемирио је своје родитеље јер није желео да путује са њима.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
узнемирити, узрујати; разљутити, расрдити; сабрати, сакупити	يَحْمُشُ	حَمَشَ	1.
узрујати; расрдити; подстакнути	يُحَمِّشُ	خَمَّشَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
расрдити се	يَتَحَمَّشُ	تَحَمَّشَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
разјарити се	يَحْتَمِشُ	إِحْتَمَشَ	8.
/	/	/	9.
разљутити се	يَسْتَحْمِشُ	إِسْتَحْمَشَ	10.

Синоними:

• أَزْعَجَ - узнемирити, узрујати
• أَغْضَبَ - разјарити, разгневити

Супротне речи:

• أَفْرَحَ - обрадовати, развеселити
• أَسْعَدَ - усрећити

Изреке и пословице:

.لَوْ لَمْ يَهْتَمَّ بِكِ لَمَااسْتَحطَعْتِ أَنْ تَحْمُشِيهِ

Да није бринуо за тебе, не би могла да га узнемириш.

- Нил Гејман

Асоцијације:

• غَضَبٌ - љутња, срџба, гнев; мрзовоља, незадовољство
• شِجَارٌ - свађа, препирка

Изведене речи:

• أَحِمَشُ - најсрдитији
• حَمْشَةٌ - срџба, гнев
• حُمْشَةٌ - љутња, бес

Сродни чланци са Википедије:

حَمَشَ

Преводи

Енглески: [1] upset ☞en Италијански: [1] innervosire ☞it Немачки: [1] ärgern ☞de Шпански: [1] alterar ☞es Француски: [1] énerver ☞fr Фински: [1] hermostuttaa ☞fi Грчки: [1] ανατρέπω ☞el

Руски: [1] огорчать ☞ru Португалски: [1] perturbar ☞pt Македонски: [1] онерасположува ☞mk Српски: [1] uznemiriti ☞sr Мађарски: [1] felborít ☞hu Бугарски: [1] разстроен ☞bg Кинески: [1] 刺激 ☞zh

Конјугација глагола حَمَشَ (ḥамаша) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَامِشٌ (ḥāмишун) (ḥāмишун)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْمُوشٌ (маḥмūшун) (маḥмūшун)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَمَشْتُ (ḥамашту) (ḥамашту)	حَمَشْتَ (ḥамашта) (ḥамашта)	حَمَشَ (ḥамаша)		حَمَشْتُمَا (ḥамаштумā) (ḥамаштумā)	حَمَشَا (ḥамашā) (ḥамашā)		حَمَشْنَا (ḥамашнā) (ḥамашнā)	حَمَشْتُمْ (ḥамаштум) (ḥамаштум)	حَمَشُوا (ḥамашū) (ḥамашū)
	ф		حَمَشْتِ (ḥамашти) (ḥамашти)	حَمَشَتْ (ḥамашат) (ḥамашат)			حَمَشَتَا (ḥамашатā) (ḥамашатā)			حَمَشْتُنَّ (ḥамаштунна) (ḥамаштунна)	حَمَشْنَ (ḥамашна) (ḥамашна)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْمُشُ (ʾаḥмушу) (ʾаḥмушу)	تَحْمُشُ (таḥмушу) (таḥмушу)	يَحْمُشُ (yаḥмушу) (yаḥмушу)		تَحْمُشَانِ (таḥмушāни) (таḥмушāни)	يَحْمُشَانِ (yаḥмушāни) (yаḥмушāни)		نَحْمُشُ (наḥмушу) (наḥмушу)	تَحْمُشُونَ (таḥмушūна) (таḥмушūна)	يَحْمُشُونَ (yаḥмушūна) (yаḥмушūна)
	ф		تَحْمُشِينَ (таḥмушīна) (таḥмушīна)	تَحْمُشُ (таḥмушу) (таḥмушу)			تَحْمُشَانِ (таḥмушāни) (таḥмушāни)			تَحْمُشْنَ (таḥмушна) (таḥмушна)	يَحْمُشْنَ (yаḥмушна) (yаḥмушна)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْمُشَ (ʾаḥмуша) (ʾаḥмуша)	تَحْمُشَ (таḥмуша) (таḥмуша)	يَحْمُشَ (yаḥмуша) (yаḥмуша)		تَحْمُشَا (таḥмушā) (таḥмушā)	يَحْمُشَا (yаḥмушā) (yаḥмушā)		نَحْمُشَ (наḥмуша) (наḥмуша)	تَحْمُشُوا (таḥмушū) (таḥмушū)	يَحْمُشُوا (yаḥмушū) (yаḥмушū)
	ф		تَحْمُشِي (таḥмушī) (таḥмушī)	تَحْمُشَ (таḥмуша) (таḥмуша)			تَحْمُشَا (таḥмушā) (таḥмушā)			تَحْمُشْنَ (таḥмушна) (таḥмушна)	يَحْمُشْنَ (yаḥмушна) (yаḥмушна)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْمُشْ (ʾаḥмуш) (ʾаḥмуш)	تَحْمُشْ (таḥмуш) (таḥмуш)	يَحْمُشْ (yаḥмуш) (yаḥмуш)		تَحْمُشَا (таḥмушā) (таḥмушā)	يَحْمُشَا (yаḥмушā) (yаḥмушā)		نَحْمُشْ (наḥмуш) (наḥмуш)	تَحْمُشُوا (таḥмушū) (таḥмушū)	يَحْمُشُوا (yаḥмушū) (yаḥмушū)
	ф		تَحْمُشِي (таḥмушī) (таḥмушī)	تَحْمُشْ (таḥмуш) (таḥмуш)			تَحْمُشَا (таḥмушā) (таḥмушā)			تَحْمُشْنَ (таḥмушна) (таḥмушна)	يَحْمُشْنَ (yаḥмушна) (yаḥмушна)
императив الأمر	m		اُحْمُشْ (уḥмуш) (уḥмуш)			اُحْمُشَا (уḥмушā) (уḥмушā)				اُحْمُشُوا (уḥмушū) (уḥмушū)
	ф		اُحْمُشِي (уḥмушī) (уḥмушī)							اُحْمُشْنَ (уḥмушна) (уḥмушна)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُمِشْتُ (ḥумишту) (ḥумишту)	حُمِشْتَ (ḥумишта) (ḥумишта)	حُمِشَ (ḥумиша)		حُمِشْتُمَا (ḥумиштумā) (ḥумиштумā)	حُمِشَا (ḥумишā) (ḥумишā)		حُمِشْنَا (ḥумишнā) (ḥумишнā)	حُمِشْتُمْ (ḥумиштум) (ḥумиштум)	حُمِشُوا (ḥумишū) (ḥумишū)
	ф		حُمِشْتِ (ḥумишти) (ḥумишти)	حُمِشَتْ (ḥумишат) (ḥумишат)			حُمِشَتَا (ḥумишатā) (ḥумишатā)			حُمِشْتُنَّ (ḥумиштунна) (ḥумиштунна)	حُمِشْنَ (ḥумишна) (ḥумишна)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْمَشُ (ʾуḥмашу) (ʾуḥмашу)	تُحْمَشُ (туḥмашу) (туḥмашу)	يُحْمَشُ (yуḥмашу) (yуḥмашу)		تُحْمَشَانِ (туḥмашāни) (туḥмашāни)	يُحْمَشَانِ (yуḥмашāни) (yуḥмашāни)		نُحْمَشُ (нуḥмашу) (нуḥмашу)	تُحْمَشُونَ (туḥмашūна) (туḥмашūна)	يُحْمَشُونَ (yуḥмашūна) (yуḥмашūна)
	ф		تُحْمَشِينَ (туḥмашīна) (туḥмашīна)	تُحْمَشُ (туḥмашу) (туḥмашу)			تُحْمَشَانِ (туḥмашāни) (туḥмашāни)			تُحْمَشْنَ (туḥмашна) (туḥмашна)	يُحْمَشْنَ (yуḥмашна) (yуḥмашна)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْمَشَ (ʾуḥмаша) (ʾуḥмаша)	تُحْمَشَ (туḥмаша) (туḥмаша)	يُحْمَشَ (yуḥмаша) (yуḥмаша)		تُحْمَشَا (туḥмашā) (туḥмашā)	يُحْمَشَا (yуḥмашā) (yуḥмашā)		نُحْمَشَ (нуḥмаша) (нуḥмаша)	تُحْمَشُوا (туḥмашū) (туḥмашū)	يُحْمَشُوا (yуḥмашū) (yуḥмашū)
	ф		تُحْمَشِي (туḥмашī) (туḥмашī)	تُحْمَشَ (туḥмаша) (туḥмаша)			تُحْمَشَا (туḥмашā) (туḥмашā)			تُحْمَشْنَ (туḥмашна) (туḥмашна)	يُحْمَشْنَ (yуḥмашна) (yуḥмашна)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْمَشْ (ʾуḥмаш) (ʾуḥмаш)	تُحْمَشْ (туḥмаш) (туḥмаш)	يُحْمَشْ (yуḥмаш) (yуḥмаш)		تُحْمَشَا (туḥмашā) (туḥмашā)	يُحْمَشَا (yуḥмашā) (yуḥмашā)		نُحْمَشْ (нуḥмаш) (нуḥмаш)	تُحْمَشُوا (туḥмашū) (туḥмашū)	يُحْمَشُوا (yуḥмашū) (yуḥмашū)
	ф		تُحْمَشِي (туḥмашī) (туḥмашī)	تُحْمَشْ (туḥмаш) (туḥмаш)			تُحْمَشَا (туḥмашā) (туḥмашā)			تُحْمَشْنَ (туḥмашна) (туḥмашна)	يُحْمَشْنَ (yуḥмашна) (yуḥмашна)