دَعَمَ
Изговор:
Значења:
- подржати
- подупрети
- подбочити
- појачати
- учврстити
- подизати
- помоћи
Примери:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
подупрети, појачати | يَدْعَمُ | دَعَمَ | 1. |
подржати, ојачати | يُدَعِّمُ | دَعَّمَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
/ | / | / | 4. |
/ | / | / | 5. |
притиснути, заокупити | يَتَدَاعَمُ | تَدَاعَمَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Синоними:
- سَنَّدَ - наслонити, подупрети, подржати, појачати, учврстити, утврдити
- (ساعَدَ (عَلَى) (في - (пот)помагати, подржавати, сарађивати с
- أَيَّدَ - утврдити, учврстити, подржати, подупрети, заговарати, помоћи, потврдити
- شَجَّعَ - (пот)помагати, бодрити, стимулисати, навијати (у спорту), храбрити, соколити
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .الحَقِيقَةُ تَقِفُ، حَتَى لَو لَمْ يَكُونَ هُنَاكَ دَعَم الشَّعْبِ
- Истина стоји, па чак иако нема подршку народа. Махатма Ганди
Асоцијације:
- حِزْبٌ - партија, странка
Изведене речи:
- دِعامٌ - стуб, потпора, подупирач, мотка, ослонац, темељ, основа
- دِعامَةٌ - стуб, потпора, подупирач, мотка, ослонац, темељ, основа, поглавар, старешина
- دِعْمَةٌ -стуб, потпора, подупирач
- مُدَّعَمٌ - уточиште, прибежиште, азил
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола دَعمَ (daʿаma) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
دَاعِمٌ (dāʿimun) (dāʿimun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَدْعُومٌ (madʿūmun) (madʿūmun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دَعمْتُ (daʿаmtu) |
دَعمْتَ (daʿаmta) |
دَعمَ (daʿаma) |
دَعمْتُمَا (daʿаmtumā) |
دَعمَا (daʿаmā) |
دَعمْنَا (daʿаmnā) |
دَعمْتُمْ (daʿаmtum) |
دَعمُوا (daʿаmū) | |||
f | دَعمْتِ (daʿаmti) |
دَعمَتْ (daʿаmat) |
دَعمَتَا (daʿаmatā) |
دَعمْتُنَّ (daʿаmtunna) |
دَعمْنَ (daʿаmna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَدْعمُ (ʾadʿаmu) |
تَدْعمُ (tadʿаmu) |
يَدْعمُ (yadʿаmu) |
تَدْعمَانِ (tadʿаmāni) |
يَدْعمَانِ (yadʿаmāni) |
نَدْعمُ (nadʿаmu) |
تَدْعمُونَ (tadʿаmūna) |
يَدْعمُونَ (yadʿаmūna) | |||
f | تَدْعمِينَ (tadʿаmīna) |
تَدْعمُ (tadʿаmu) |
تَدْعمَانِ (tadʿаmāni) |
تَدْعمْنَ (tadʿаmna) |
يَدْعمْنَ (yadʿаmna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَدْعمَ (ʾadʿаma) |
تَدْعمَ (tadʿаma) |
يَدْعمَ (yadʿаma) |
تَدْعمَا (tadʿаmā) |
يَدْعمَا (yadʿаmā) |
نَدْعمَ (nadʿаma) |
تَدْعمُوا (tadʿаmū) |
يَدْعمُوا (yadʿаmū) | |||
f | تَدْعمِي (tadʿаmī) |
تَدْعمَ (tadʿаma) |
تَدْعمَا (tadʿаmā) |
تَدْعمْنَ (tadʿаmna) |
يَدْعمْنَ (yadʿаmna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَدْعمْ (ʾadʿаm) |
تَدْعمْ (tadʿаm) |
يَدْعمْ (yadʿаm) |
تَدْعمَا (tadʿаmā) |
يَدْعمَا (yadʿаmā) |
نَدْعمْ (nadʿаm) |
تَدْعمُوا (tadʿаmū) |
يَدْعمُوا (yadʿаmū) | |||
f | تَدْعمِي (tadʿаmī) |
تَدْعمْ (tadʿаm) |
تَدْعمَا (tadʿаmā) |
تَدْعمْنَ (tadʿаmna) |
يَدْعمْنَ (yadʿаmna) | |||||||
императив الأمر |
m | ادْعمْ (dʿаm) |
ادْعمَا (dʿаmā) |
ادْعمُوا (dʿаmū) |
||||||||
f | ادْعمِي (dʿаmī) |
ادْعمْنَ (dʿаmna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دُعِمْتُ (duʿimtu) (duʿimtu) |
دُعِمْتَ (duʿimta) (duʿimta) |
دُعِمَ (duʿima) |
دُعِمْتُمَا (duʿimtumā) (duʿimtumā) |
دُعِمَا (duʿimā) (duʿimā) |
دُعِمْنَا (duʿimnā) (duʿimnā) |
دُعِمْتُمْ (duʿimtum) (duʿimtum) |
دُعِمُوا (duʿimū) (duʿimū) | |||
f | دُعِمْتِ (duʿimti) (duʿimti) |
دُعِمَتْ (duʿimat) (duʿimat) |
دُعِمَتَا (duʿimatā) (duʿimatā) |
دُعِمْتُنَّ (duʿimtunna) (duʿimtunna) |
دُعِمْنَ (duʿimna) (duʿimna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُدْعَمُ (ʾudʿamu) (ʾudʿamu) |
تُدْعَمُ (tudʿamu) (tudʿamu) |
يُدْعَمُ (yudʿamu) (yudʿamu) |
تُدْعَمَانِ (tudʿamāni) (tudʿamāni) |
يُدْعَمَانِ (yudʿamāni) (yudʿamāni) |
نُدْعَمُ (nudʿamu) (nudʿamu) |
تُدْعَمُونَ (tudʿamūna) (tudʿamūna) |
يُدْعَمُونَ (yudʿamūna) (yudʿamūna) | |||
f | تُدْعَمِينَ (tudʿamīna) (tudʿamīna) |
تُدْعَمُ (tudʿamu) (tudʿamu) |
تُدْعَمَانِ (tudʿamāni) (tudʿamāni) |
تُدْعَمْنَ (tudʿamna) (tudʿamna) |
يُدْعَمْنَ (yudʿamna) (yudʿamna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُدْعَمَ (ʾudʿama) (ʾudʿama) |
تُدْعَمَ (tudʿama) (tudʿama) |
يُدْعَمَ (yudʿama) (yudʿama) |
تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā) |
يُدْعَمَا (yudʿamā) (yudʿamā) |
نُدْعَمَ (nudʿama) (nudʿama) |
تُدْعَمُوا (tudʿamū) (tudʿamū) |
يُدْعَمُوا (yudʿamū) (yudʿamū) | |||
f | تُدْعَمِي (tudʿamī) (tudʿamī) |
تُدْعَمَ (tudʿama) (tudʿama) |
تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā) |
تُدْعَمْنَ (tudʿamna) (tudʿamna) |
يُدْعَمْنَ (yudʿamna) (yudʿamna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُدْعَمْ (ʾudʿam) (ʾudʿam) |
تُدْعَمْ (tudʿam) (tudʿam) |
يُدْعَمْ (yudʿam) (yudʿam) |
تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā) |
يُدْعَمَا (yudʿamā) (yudʿamā) |
نُدْعَمْ (nudʿam) (nudʿam) |
تُدْعَمُوا (tudʿamū) (tudʿamū) |
يُدْعَمُوا (yudʿamū) (yudʿamū) | |||
f | تُدْعَمِي (tudʿamī) (tudʿamī) |
تُدْعَمْ (tudʿam) (tudʿam) |
تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā) |
تُدْعَمْنَ (tudʿamna) (tudʿamna) |
يُدْعَمْنَ (yudʿamna) (yudʿamna) |