زَحَلَ

Корен: ز ح ل*

Земље трећег света заостају у економском напретку.

Изговор:

DIN: zaḥala  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити уморан
2. заостати
3. удаљити се
4. помакнути се
5. уклонити се
6. помакнути се

Примери:

.زَحَلَتْ المُجْتَمِعَات الإِفْرِيقِيَّة الى المُجْتَمِعَات الأُوروبِيَّةِ

Афричка друштва заостају за европским друштвима.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити уморан	يَزْحَلُ	زَحَلَ	1.
уклонити	يُزَحِّلُ	زَحَّلَ	2.
/	/	/	3.
одстранити	يُزْحِلُ	أَزْحَلَ	4.
уклонити се	تَيَزَحَّلُ	تَزَحَّلَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• تَخَلَّفَ - назадовати, потонути
• تَرَاجَعَ - назадовати

Супротне речи:

• تَطَوَّرَ - напредовати, еволуирати
• طَوَّرَ - развити се
• تَحَسَّنَ - побољшати се

Изреке и пословице:

.يَا تَتَزَحَلُ عِنْدَمَا تُحَارِبُ لِلْسَّلَامِ يَا تَمُوتُ

Или ћеш се уморити док се бориш за мир, или ћеш умрети. Џон Ленон

Асоцијације:

• مُجْتَمِعٌ فَقِيرٌ - сиромашна друштва

Изведене речи:

• زَحْلٌ - премештање, уклањање, одрон
• زَحِلٌ - к.се удаљује (уклања)
• زُحَلٌ - к.напушта, одустаје (од посла)
• زُحَلَةٌ - (човек)к.се повлачи, одустаје
• زُحُولٌ - тесно (клизаво) место
• زِحْلِيلٌ - тесно (склизаво) место
• زَحُولٌ - далек, велика удањеност
• مَزْحَلٌ - уточиште, склониште, спас

Сродни чланци са Википедије:

زَحَلَ

Преводи

Енглески: [1] fall behind ☞en Италијански: [1] rimanere indietro ☞it Немачки: [1] sakke agterud ☞de Шпански: [1] atrasarse ☞es Француски: [1] être à la traîne ☞fr Фински: [1] myöhästy ☞fi Грчки: [1] πέφτω δίπλα ☞el

Руски: [1] отставать ☞ru Португалски: [1] atrasar-se ☞pt Македонски: [1] заостануваат ☞mk Српски: [1] заостати ☞sr Мађарски: [1] lemarad ☞hu Бугарски: [1] изоставам ☞bg Кинески: [1] 落后 ☞zh

Конјугација глагола زَحَلَ (zaḥala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						زَاحِلٌ (zāḥilun) (zāḥilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَزْحُولٌ (mazḥūlun) (mazḥūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	زَحَلْتُ (zaḥaltu) (zaḥaltu)	زَحَلْتَ (zaḥalta) (zaḥalta)	زَحَلَ (zaḥala)		زَحَلْتُمَا (zaḥaltumā) (zaḥaltumā)	زَحَلَا (zaḥalā) (zaḥalā)		زَحَلْنَا (zaḥalnā) (zaḥalnā)	زَحَلْتُمْ (zaḥaltum) (zaḥaltum)	زَحَلُوا (zaḥalū) (zaḥalū)
	f		زَحَلْتِ (zaḥalti) (zaḥalti)	زَحَلَتْ (zaḥalat) (zaḥalat)			زَحَلَتَا (zaḥalatā) (zaḥalatā)			زَحَلْتُنَّ (zaḥaltunna) (zaḥaltunna)	زَحَلْنَ (zaḥalna) (zaḥalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَزْحَلُ (ʾazḥalu) (ʾazḥalu)	تَزْحَلُ (tazḥalu) (tazḥalu)	يَزْحَلُ (yazḥalu) (yazḥalu)		تَزْحَلَانِ (tazḥalāni) (tazḥalāni)	يَزْحَلَانِ (yazḥalāni) (yazḥalāni)		نَزْحَلُ (nazḥalu) (nazḥalu)	تَزْحَلُونَ (tazḥalūna) (tazḥalūna)	يَزْحَلُونَ (yazḥalūna) (yazḥalūna)
	f		تَزْحَلِينَ (tazḥalīna) (tazḥalīna)	تَزْحَلُ (tazḥalu) (tazḥalu)			تَزْحَلَانِ (tazḥalāni) (tazḥalāni)			تَزْحَلْنَ (tazḥalna) (tazḥalna)	يَزْحَلْنَ (yazḥalna) (yazḥalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَزْحَلَ (ʾazḥala) (ʾazḥala)	تَزْحَلَ (tazḥala) (tazḥala)	يَزْحَلَ (yazḥala) (yazḥala)		تَزْحَلَا (tazḥalā) (tazḥalā)	يَزْحَلَا (yazḥalā) (yazḥalā)		نَزْحَلَ (nazḥala) (nazḥala)	تَزْحَلُوا (tazḥalū) (tazḥalū)	يَزْحَلُوا (yazḥalū) (yazḥalū)
	f		تَزْحَلِي (tazḥalī) (tazḥalī)	تَزْحَلَ (tazḥala) (tazḥala)			تَزْحَلَا (tazḥalā) (tazḥalā)			تَزْحَلْنَ (tazḥalna) (tazḥalna)	يَزْحَلْنَ (yazḥalna) (yazḥalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَزْحَلْ (ʾazḥal) (ʾazḥal)	تَزْحَلْ (tazḥal) (tazḥal)	يَزْحَلْ (yazḥal) (yazḥal)		تَزْحَلَا (tazḥalā) (tazḥalā)	يَزْحَلَا (yazḥalā) (yazḥalā)		نَزْحَلْ (nazḥal) (nazḥal)	تَزْحَلُوا (tazḥalū) (tazḥalū)	يَزْحَلُوا (yazḥalū) (yazḥalū)
	f		تَزْحَلِي (tazḥalī) (tazḥalī)	تَزْحَلْ (tazḥal) (tazḥal)			تَزْحَلَا (tazḥalā) (tazḥalā)			تَزْحَلْنَ (tazḥalna) (tazḥalna)	يَزْحَلْنَ (yazḥalna) (yazḥalna)
императив الأمر	m		اِزْحَلْ (izḥal) (izḥal)			اِزْحَلَا (izḥalā) (izḥalā)				اِزْحَلُوا (izḥalū) (izḥalū)
	f		اِزْحَلِي (izḥalī) (izḥalī)							اِزْحَلْنَ (izḥalna) (izḥalna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	زُحِلْتُ (zuḥiltu) (zuḥiltu)	زُحِلْتَ (zuḥilta) (zuḥilta)	زُحِلَ (zuḥila)		زُحِلْتُمَا (zuḥiltumā) (zuḥiltumā)	زُحِلَا (zuḥilā) (zuḥilā)		زُحِلْنَا (zuḥilnā) (zuḥilnā)	زُحِلْتُمْ (zuḥiltum) (zuḥiltum)	زُحِلُوا (zuḥilū) (zuḥilū)
	f		زُحِلْتِ (zuḥilti) (zuḥilti)	زُحِلَتْ (zuḥilat) (zuḥilat)			زُحِلَتَا (zuḥilatā) (zuḥilatā)			زُحِلْتُنَّ (zuḥiltunna) (zuḥiltunna)	زُحِلْنَ (zuḥilna) (zuḥilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُزْحَلُ (ʾuzḥalu) (ʾuzḥalu)	تُزْحَلُ (tuzḥalu) (tuzḥalu)	يُزْحَلُ (yuzḥalu) (yuzḥalu)		تُزْحَلَانِ (tuzḥalāni) (tuzḥalāni)	يُزْحَلَانِ (yuzḥalāni) (yuzḥalāni)		نُزْحَلُ (nuzḥalu) (nuzḥalu)	تُزْحَلُونَ (tuzḥalūna) (tuzḥalūna)	يُزْحَلُونَ (yuzḥalūna) (yuzḥalūna)
	f		تُزْحَلِينَ (tuzḥalīna) (tuzḥalīna)	تُزْحَلُ (tuzḥalu) (tuzḥalu)			تُزْحَلَانِ (tuzḥalāni) (tuzḥalāni)			تُزْحَلْنَ (tuzḥalna) (tuzḥalna)	يُزْحَلْنَ (yuzḥalna) (yuzḥalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُزْحَلَ (ʾuzḥala) (ʾuzḥala)	تُزْحَلَ (tuzḥala) (tuzḥala)	يُزْحَلَ (yuzḥala) (yuzḥala)		تُزْحَلَا (tuzḥalā) (tuzḥalā)	يُزْحَلَا (yuzḥalā) (yuzḥalā)		نُزْحَلَ (nuzḥala) (nuzḥala)	تُزْحَلُوا (tuzḥalū) (tuzḥalū)	يُزْحَلُوا (yuzḥalū) (yuzḥalū)
	f		تُزْحَلِي (tuzḥalī) (tuzḥalī)	تُزْحَلَ (tuzḥala) (tuzḥala)			تُزْحَلَا (tuzḥalā) (tuzḥalā)			تُزْحَلْنَ (tuzḥalna) (tuzḥalna)	يُزْحَلْنَ (yuzḥalna) (yuzḥalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُزْحَلْ (ʾuzḥal) (ʾuzḥal)	تُزْحَلْ (tuzḥal) (tuzḥal)	يُزْحَلْ (yuzḥal) (yuzḥal)		تُزْحَلَا (tuzḥalā) (tuzḥalā)	يُزْحَلَا (yuzḥalā) (yuzḥalā)		نُزْحَلْ (nuzḥal) (nuzḥal)	تُزْحَلُوا (tuzḥalū) (tuzḥalū)	يُزْحَلُوا (yuzḥalū) (yuzḥalū)
	f		تُزْحَلِي (tuzḥalī) (tuzḥalī)	تُزْحَلْ (tuzḥal) (tuzḥal)			تُزْحَلَا (tuzḥalā) (tuzḥalā)			تُزْحَلْنَ (tuzḥalna) (tuzḥalna)	يُزْحَلْنَ (yuzḥalna) (yuzḥalna)