صَفَرَ

Корен: ص ف ر*

Тренер хокеја звижди.

Изговор:

DIN: ṣafara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (за)звиждати
2. запиштати
3. писнути
4. засиктати
5. (за)трчати
6. (за)завијати (сирена)
7. (за)фијукати (ветар)

Примери:

.يَلْعَبُ وَ يَصْفَرُ البَبَغاواتُ في حَديقَةِ الحَيَوَناتِ

Папагаји се играју и звижде у зоолошком врту.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
(за)звиждати	يَصْفِرُ	صَفَرَ	1.
звиждати	يُصّفِّرُ	صَفَّرَ	2.
/	/	/	3.
бити сиромах	يُصْفِرُ	أَصْفَرَ	4.
позутети	يَتَصَفَّرُ	تَصَفَّرَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• صَفَّرَ - звиждати, сиктати

Изреке и пословице:

.لا تَصْفَرُ وَ لا تَشْرَبُ في نَفْسِ الوَقْتِ

„Немој звиждати и пити у исто време.” - латинска пословица

Асоцијације:

• صَفّارَةٌ - звиждаљка, пиштаљка, фрула, труба, сирена
• مُباراةٌ - утакмица
• حَكِمٌ - судија, арбитар

Изведене речи:

• صافِرٌ - птица певачица
• صافورَةٌ - звиждаљка, пиштаљка, флаута
• صفّارٌ - звиждач, свирач на флаути
• صُفارٌ - звиждук
• صَفّارَةٌ - звиждаљка, пиштаљка, фрула, свирала, труба, сирена
• صَفْرٌ - звиждање
• صَفيرٌ - звиждање, пиштање, сиктање, цврчање, завијање, фијукање
• صوفَيْرَةٌ - звиждаљка, пиштаљка
• مِصْفارٌ - свирала, фрула

Сродни чланци са Википедије:

صَفَرَ

Преводи

Енглески: [1] whistle ☞en Италијански: [1] fischio ☞it Немачки: [1] pfeifen ☞de Шпански: [1] silbar ☞es Француски: [1] siffler ☞fr Фински: [1] viheltää ☞fi Грчки: [1] σφυρίζω ☞el

Руски: [1] свистеть ☞ru Португалски: [1] assobiar ☞pt Македонски: [1] Boo ☞mk Српски: [1] звиждати ☞sr Мађарски: [1] fütyül ☞hu Бугарски: [1] дюдюкам ☞bg Кинески: [1] 吹口哨 ☞zh

Конјугација глагола صَفَرَ (ṣafara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَافِرٌ (ṣāfirun) (ṣāfirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْفُورٌ (maṣfūrun) (maṣfūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَفَرْتُ (ṣafartu) (ṣafartu)	صَفَرْتَ (ṣafarta) (ṣafarta)	صَفَرَ (ṣafara)		صَفَرْتُمَا (ṣafartumā) (ṣafartumā)	صَفَرَا (ṣafarā) (ṣafarā)		صَفَرْنَا (ṣafarnā) (ṣafarnā)	صَفَرْتُمْ (ṣafartum) (ṣafartum)	صَفَرُوا (ṣafarū) (ṣafarū)
	f		صَفَرْتِ (ṣafarti) (ṣafarti)	صَفَرَتْ (ṣafarat) (ṣafarat)			صَفَرَتَا (ṣafaratā) (ṣafaratā)			صَفَرْتُنَّ (ṣafartunna) (ṣafartunna)	صَفَرْنَ (ṣafarna) (ṣafarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْفِرُ (ʾaṣfiru) (ʾaṣfiru)	تَصْفِرُ (taṣfiru) (taṣfiru)	يَصْفِرُ (yaṣfiru) (yaṣfiru)		تَصْفِرَانِ (taṣfirāni) (taṣfirāni)	يَصْفِرَانِ (yaṣfirāni) (yaṣfirāni)		نَصْفِرُ (naṣfiru) (naṣfiru)	تَصْفِرُونَ (taṣfirūna) (taṣfirūna)	يَصْفِرُونَ (yaṣfirūna) (yaṣfirūna)
	f		تَصْفِرِينَ (taṣfirīna) (taṣfirīna)	تَصْفِرُ (taṣfiru) (taṣfiru)			تَصْفِرَانِ (taṣfirāni) (taṣfirāni)			تَصْفِرْنَ (taṣfirna) (taṣfirna)	يَصْفِرْنَ (yaṣfirna) (yaṣfirna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْفِرَ (ʾaṣfira) (ʾaṣfira)	تَصْفِرَ (taṣfira) (taṣfira)	يَصْفِرَ (yaṣfira) (yaṣfira)		تَصْفِرَا (taṣfirā) (taṣfirā)	يَصْفِرَا (yaṣfirā) (yaṣfirā)		نَصْفِرَ (naṣfira) (naṣfira)	تَصْفِرُوا (taṣfirū) (taṣfirū)	يَصْفِرُوا (yaṣfirū) (yaṣfirū)
	f		تَصْفِرِي (taṣfirī) (taṣfirī)	تَصْفِرَ (taṣfira) (taṣfira)			تَصْفِرَا (taṣfirā) (taṣfirā)			تَصْفِرْنَ (taṣfirna) (taṣfirna)	يَصْفِرْنَ (yaṣfirna) (yaṣfirna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْفِرْ (ʾaṣfir) (ʾaṣfir)	تَصْفِرْ (taṣfir) (taṣfir)	يَصْفِرْ (yaṣfir) (yaṣfir)		تَصْفِرَا (taṣfirā) (taṣfirā)	يَصْفِرَا (yaṣfirā) (yaṣfirā)		نَصْفِرْ (naṣfir) (naṣfir)	تَصْفِرُوا (taṣfirū) (taṣfirū)	يَصْفِرُوا (yaṣfirū) (yaṣfirū)
	f		تَصْفِرِي (taṣfirī) (taṣfirī)	تَصْفِرْ (taṣfir) (taṣfir)			تَصْفِرَا (taṣfirā) (taṣfirā)			تَصْفِرْنَ (taṣfirna) (taṣfirna)	يَصْفِرْنَ (yaṣfirna) (yaṣfirna)
императив الأمر	m		اِصْفِرْ (iṣfir) (iṣfir)			اِصْفِرَا (iṣfirā) (iṣfirā)				اِصْفِرُوا (iṣfirū) (iṣfirū)
	f		اِصْفِرِي (iṣfirī) (iṣfirī)							اِصْفِرْنَ (iṣfirna) (iṣfirna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُفِرْتُ (ṣufirtu) (ṣufirtu)	صُفِرْتَ (ṣufirta) (ṣufirta)	صُفِرَ (ṣufira)		صُفِرْتُمَا (ṣufirtumā) (ṣufirtumā)	صُفِرَا (ṣufirā) (ṣufirā)		صُفِرْنَا (ṣufirnā) (ṣufirnā)	صُفِرْتُمْ (ṣufirtum) (ṣufirtum)	صُفِرُوا (ṣufirū) (ṣufirū)
	f		صُفِرْتِ (ṣufirti) (ṣufirti)	صُفِرَتْ (ṣufirat) (ṣufirat)			صُفِرَتَا (ṣufiratā) (ṣufiratā)			صُفِرْتُنَّ (ṣufirtunna) (ṣufirtunna)	صُفِرْنَ (ṣufirna) (ṣufirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْفَرُ (ʾuṣfaru) (ʾuṣfaru)	تُصْفَرُ (tuṣfaru) (tuṣfaru)	يُصْفَرُ (yuṣfaru) (yuṣfaru)		تُصْفَرَانِ (tuṣfarāni) (tuṣfarāni)	يُصْفَرَانِ (yuṣfarāni) (yuṣfarāni)		نُصْفَرُ (nuṣfaru) (nuṣfaru)	تُصْفَرُونَ (tuṣfarūna) (tuṣfarūna)	يُصْفَرُونَ (yuṣfarūna) (yuṣfarūna)
	f		تُصْفَرِينَ (tuṣfarīna) (tuṣfarīna)	تُصْفَرُ (tuṣfaru) (tuṣfaru)			تُصْفَرَانِ (tuṣfarāni) (tuṣfarāni)			تُصْفَرْنَ (tuṣfarna) (tuṣfarna)	يُصْفَرْنَ (yuṣfarna) (yuṣfarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْفَرَ (ʾuṣfara) (ʾuṣfara)	تُصْفَرَ (tuṣfara) (tuṣfara)	يُصْفَرَ (yuṣfara) (yuṣfara)		تُصْفَرَا (tuṣfarā) (tuṣfarā)	يُصْفَرَا (yuṣfarā) (yuṣfarā)		نُصْفَرَ (nuṣfara) (nuṣfara)	تُصْفَرُوا (tuṣfarū) (tuṣfarū)	يُصْفَرُوا (yuṣfarū) (yuṣfarū)
	f		تُصْفَرِي (tuṣfarī) (tuṣfarī)	تُصْفَرَ (tuṣfara) (tuṣfara)			تُصْفَرَا (tuṣfarā) (tuṣfarā)			تُصْفَرْنَ (tuṣfarna) (tuṣfarna)	يُصْفَرْنَ (yuṣfarna) (yuṣfarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْفَرْ (ʾuṣfar) (ʾuṣfar)	تُصْفَرْ (tuṣfar) (tuṣfar)	يُصْفَرْ (yuṣfar) (yuṣfar)		تُصْفَرَا (tuṣfarā) (tuṣfarā)	يُصْفَرَا (yuṣfarā) (yuṣfarā)		نُصْفَرْ (nuṣfar) (nuṣfar)	تُصْفَرُوا (tuṣfarū) (tuṣfarū)	يُصْفَرُوا (yuṣfarū) (yuṣfarū)
	f		تُصْفَرِي (tuṣfarī) (tuṣfarī)	تُصْفَرْ (tuṣfar) (tuṣfar)			تُصْفَرَا (tuṣfarā) (tuṣfarā)			تُصْفَرْنَ (tuṣfarna) (tuṣfarna)	يُصْفَرْنَ (yuṣfarna) (yuṣfarna)