فَحَصَ

Корен: ف ح ص*

Истраживање терена.

Изговор:

DIN: faḥaṣa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. распитивати се
2. изучавати
3. студирати
4. истраживати
5. испитивати
6. брзати
7. журити
8. брзо трчати
9. јурити

Примери:

.فَحَصْتُ الأَدْلَةُ قَبْلَ سَاعَةٍ

Прегледао сам доказе пре сат времена.

Синоними:

• بَحَثَ - истраживати
• اِسْتَكْشَفَ- открити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
брзати, журити	يَفْحَصُ	فَحَصَ	1.
удаљити, одмакнути	يُفَحِّص	فَحَّصَ	2.
истраживати недостатке	يُفَاحِصُ	فَاحَصَ	3.
одстранити, уклонити	يُفْحِصُ	أَفْحَصَ	4.
прегледати, истраживати	يَتَفَحَّصُ	تَفَحَّصَ	5.
/	/	/	6.
бити испитан	يَنْفَحِصُ	إِنْفَحَصَ	7.
испитивати, истраживати	يَفْتَحِصُ	إِفْتَحَصَ	8.
/	/	/	9.
истраживати, распитивати се	يَسْتَفْحِصُ	إِسْتَفْحَصَ	10.

Супротне речи:

• خَبَأَ - сакрити

Изреке и пословице:

.فِي كُلِّ مَجَالٍ إِبْحَث أَغْرَبَ شَيءٍ و إِفْحَصَهُ

У свакој области, пронађи најчуднију ствар и затим је истражи.

Асоцијације:

• طَبِيبٌ - доктор

Изведене речи:

• فَاحِصٌ - истраживач
• فَحَّاصٌ - к. много истражује
• فَحْصٌ - истраживање, испитивање, испит, изучавање, распитивање

Сродни чланци са Википедије:

فَحَصَ

Преводи

Енглески: [1] examine ☞en Италијански: [1] esaminare ☞it Немачки: [1] undersøge ☞de Шпански: [1] examinar ☞es Француски: [1] examiner ☞fr Фински: [1] tutkia ☞fi Грчки: [1] εξετάσει ☞el

Руски: [1] исследовать ☞ru Португалски: [1] examinar ☞pt Македонски: [1] испита ☞mk Српски: [1] испитати ☞sr Мађарски: [1] megvizsgál ☞hu Бугарски: [1] проучи ☞bg Кинески: [1] 检查 ☞zh

Конјугација глагола فَحَصَ (faḥaṣa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَاحِصٌ (fāḥiṣun) (fāḥiṣun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْحُوصٌ (mafḥūṣun) (mafḥūṣun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَحَصْتُ (faḥaṣtu) (faḥaṣtu)	فَحَصْتَ (faḥaṣta) (faḥaṣta)	فَحَصَ (faḥaṣa)		فَحَصْتُمَا (faḥaṣtumā) (faḥaṣtumā)	فَحَصَا (faḥaṣā) (faḥaṣā)		فَحَصْنَا (faḥaṣnā) (faḥaṣnā)	فَحَصْتُمْ (faḥaṣtum) (faḥaṣtum)	فَحَصُوا (faḥaṣū) (faḥaṣū)
	f		فَحَصْتِ (faḥaṣti) (faḥaṣti)	فَحَصَتْ (faḥaṣat) (faḥaṣat)			فَحَصَتَا (faḥaṣatā) (faḥaṣatā)			فَحَصْتُنَّ (faḥaṣtunna) (faḥaṣtunna)	فَحَصْنَ (faḥaṣna) (faḥaṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْحَصُ (ʾafḥaṣu) (ʾafḥaṣu)	تَفْحَصُ (tafḥaṣu) (tafḥaṣu)	يَفْحَصُ (yafḥaṣu) (yafḥaṣu)		تَفْحَصَانِ (tafḥaṣāni) (tafḥaṣāni)	يَفْحَصَانِ (yafḥaṣāni) (yafḥaṣāni)		نَفْحَصُ (nafḥaṣu) (nafḥaṣu)	تَفْحَصُونَ (tafḥaṣūna) (tafḥaṣūna)	يَفْحَصُونَ (yafḥaṣūna) (yafḥaṣūna)
	f		تَفْحَصِينَ (tafḥaṣīna) (tafḥaṣīna)	تَفْحَصُ (tafḥaṣu) (tafḥaṣu)			تَفْحَصَانِ (tafḥaṣāni) (tafḥaṣāni)			تَفْحَصْنَ (tafḥaṣna) (tafḥaṣna)	يَفْحَصْنَ (yafḥaṣna) (yafḥaṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْحَصَ (ʾafḥaṣa) (ʾafḥaṣa)	تَفْحَصَ (tafḥaṣa) (tafḥaṣa)	يَفْحَصَ (yafḥaṣa) (yafḥaṣa)		تَفْحَصَا (tafḥaṣā) (tafḥaṣā)	يَفْحَصَا (yafḥaṣā) (yafḥaṣā)		نَفْحَصَ (nafḥaṣa) (nafḥaṣa)	تَفْحَصُوا (tafḥaṣū) (tafḥaṣū)	يَفْحَصُوا (yafḥaṣū) (yafḥaṣū)
	f		تَفْحَصِي (tafḥaṣī) (tafḥaṣī)	تَفْحَصَ (tafḥaṣa) (tafḥaṣa)			تَفْحَصَا (tafḥaṣā) (tafḥaṣā)			تَفْحَصْنَ (tafḥaṣna) (tafḥaṣna)	يَفْحَصْنَ (yafḥaṣna) (yafḥaṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْحَصْ (ʾafḥaṣ) (ʾafḥaṣ)	تَفْحَصْ (tafḥaṣ) (tafḥaṣ)	يَفْحَصْ (yafḥaṣ) (yafḥaṣ)		تَفْحَصَا (tafḥaṣā) (tafḥaṣā)	يَفْحَصَا (yafḥaṣā) (yafḥaṣā)		نَفْحَصْ (nafḥaṣ) (nafḥaṣ)	تَفْحَصُوا (tafḥaṣū) (tafḥaṣū)	يَفْحَصُوا (yafḥaṣū) (yafḥaṣū)
	f		تَفْحَصِي (tafḥaṣī) (tafḥaṣī)	تَفْحَصْ (tafḥaṣ) (tafḥaṣ)			تَفْحَصَا (tafḥaṣā) (tafḥaṣā)			تَفْحَصْنَ (tafḥaṣna) (tafḥaṣna)	يَفْحَصْنَ (yafḥaṣna) (yafḥaṣna)
императив الأمر	m		اِفْحَصْ (ifḥaṣ) (ifḥaṣ)			اِفْحَصَا (ifḥaṣā) (ifḥaṣā)				اِفْحَصُوا (ifḥaṣū) (ifḥaṣū)
	f		اِفْحَصِي (ifḥaṣī) (ifḥaṣī)							اِفْحَصْنَ (ifḥaṣna) (ifḥaṣna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُحِصْتُ (fuḥiṣtu) (fuḥiṣtu)	فُحِصْتَ (fuḥiṣta) (fuḥiṣta)	فُحِصَ (fuḥiṣa)		فُحِصْتُمَا (fuḥiṣtumā) (fuḥiṣtumā)	فُحِصَا (fuḥiṣā) (fuḥiṣā)		فُحِصْنَا (fuḥiṣnā) (fuḥiṣnā)	فُحِصْتُمْ (fuḥiṣtum) (fuḥiṣtum)	فُحِصُوا (fuḥiṣū) (fuḥiṣū)
	f		فُحِصْتِ (fuḥiṣti) (fuḥiṣti)	فُحِصَتْ (fuḥiṣat) (fuḥiṣat)			فُحِصَتَا (fuḥiṣatā) (fuḥiṣatā)			فُحِصْتُنَّ (fuḥiṣtunna) (fuḥiṣtunna)	فُحِصْنَ (fuḥiṣna) (fuḥiṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْحَصُ (ʾufḥaṣu) (ʾufḥaṣu)	تُفْحَصُ (tufḥaṣu) (tufḥaṣu)	يُفْحَصُ (yufḥaṣu) (yufḥaṣu)		تُفْحَصَانِ (tufḥaṣāni) (tufḥaṣāni)	يُفْحَصَانِ (yufḥaṣāni) (yufḥaṣāni)		نُفْحَصُ (nufḥaṣu) (nufḥaṣu)	تُفْحَصُونَ (tufḥaṣūna) (tufḥaṣūna)	يُفْحَصُونَ (yufḥaṣūna) (yufḥaṣūna)
	f		تُفْحَصِينَ (tufḥaṣīna) (tufḥaṣīna)	تُفْحَصُ (tufḥaṣu) (tufḥaṣu)			تُفْحَصَانِ (tufḥaṣāni) (tufḥaṣāni)			تُفْحَصْنَ (tufḥaṣna) (tufḥaṣna)	يُفْحَصْنَ (yufḥaṣna) (yufḥaṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْحَصَ (ʾufḥaṣa) (ʾufḥaṣa)	تُفْحَصَ (tufḥaṣa) (tufḥaṣa)	يُفْحَصَ (yufḥaṣa) (yufḥaṣa)		تُفْحَصَا (tufḥaṣā) (tufḥaṣā)	يُفْحَصَا (yufḥaṣā) (yufḥaṣā)		نُفْحَصَ (nufḥaṣa) (nufḥaṣa)	تُفْحَصُوا (tufḥaṣū) (tufḥaṣū)	يُفْحَصُوا (yufḥaṣū) (yufḥaṣū)
	f		تُفْحَصِي (tufḥaṣī) (tufḥaṣī)	تُفْحَصَ (tufḥaṣa) (tufḥaṣa)			تُفْحَصَا (tufḥaṣā) (tufḥaṣā)			تُفْحَصْنَ (tufḥaṣna) (tufḥaṣna)	يُفْحَصْنَ (yufḥaṣna) (yufḥaṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْحَصْ (ʾufḥaṣ) (ʾufḥaṣ)	تُفْحَصْ (tufḥaṣ) (tufḥaṣ)	يُفْحَصْ (yufḥaṣ) (yufḥaṣ)		تُفْحَصَا (tufḥaṣā) (tufḥaṣā)	يُفْحَصَا (yufḥaṣā) (yufḥaṣā)		نُفْحَصْ (nufḥaṣ) (nufḥaṣ)	تُفْحَصُوا (tufḥaṣū) (tufḥaṣū)	يُفْحَصُوا (yufḥaṣū) (yufḥaṣū)
	f		تُفْحَصِي (tufḥaṣī) (tufḥaṣī)	تُفْحَصْ (tufḥaṣ) (tufḥaṣ)			تُفْحَصَا (tufḥaṣā) (tufḥaṣā)			تُفْحَصْنَ (tufḥaṣna) (tufḥaṣna)	يُفْحَصْنَ (yufḥaṣna) (yufḥaṣna)