дȃр
dȃr
Именица
уредиdȃr, м
Значења:
- Pokloni koji se daju ili primaju prilikom veridbe ili svadbe. [1]
- Naročita obdarenost, talenat. Суботица[1]
- Iznenadna neprijatnost. [1]
- Plod. [1]
Примери:
- Òva kolíca za bébu smo dȍbili od kȗma na dȃr. [2] Ченеј Суботица Ђурђево Ново Милошево Вршац Иванда [1]# На та̀цни су сви̏ да̏рови који го̏сти ѝду на вѐридбу. Жабаљ [1]
- Ȍnda, kad trȅba da dȏđe [kum], otȉdne ȏn kȕći za dȃr. [3] [4] [5] [2] Избиште Бешка Нови Карловци Шимановци Мартонош Обзир Параге Ђурђево Каћ Бегеч Кумане Чента Вршац Јасеново Ченеј [1]
- Ko gȍd ìde u svȁtove za òtim se svȁkim nȍsi kràvāj i mȁlo dȃra. Итебеј [1]# Ко би се надо том дару?. Ново Милошево [1]# О̀ве го̏дине из ба̑шће смо ску̏пили ле́пе да̏рове. [2] Ченеј [1]
Изрази:
- [1]
- mn dȁrove. — Posli večere se dele darove ("Posli večere se dele darove"). Крашово [1]
- primiti ˜ ("veriti se"; "Devȏjka je prímila dȃr"). Вршац [1]
- vrátiti ˜ ("raskinuti veridbu"; "Devȏjka je vrátila dȃr"). Вршац [1]
- ždrebe ište dara ("kasniti sa svakodnevnim poslovima"; "Àjde, ùstaj, dȅvōjko, i ždrȇbe dȃra ȉšte, a kòbila vȅć osédila!"). Нови Сад [1]
- Biti pod darom ("veriti se"; "Prihvatanjem dara devojka je bila isprošena, „kaparisana”, „pod darom”, što je značilo i njen novi status u kući i društvu"). [1]
- Krojitidarove ("pripremati svadbene darove"; "Posle dva-tri dana po prosidbi — samo u „dobar” dan — ode svekrva k mladi „da kroje darove”"). Крашово [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 35.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278, 401.