Викиречник

гȁзда

gȁzda

Језици (3)
[[#gȁzda (српски, ћир. га̏зда)|gȁzda (српски, ћир. га̏зда)]] • Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

gȁzda (српски, ћир. га̏зда)

Именица

gȁzda, м

Облици:

  1. gazda [1]
  2. gazda[1]

Значења:

  1. Koji ima veliko imanje ili novac, bogataš. [1]
  2. Bogat čovek. Вршац[1]
  3. Vlasnik, sopstvenik. [1]
  4. Onaj koji upravlja kućom, glava porodice. [1]
  5. Ekonomski nezavisan čovek. Вршац[1]
  6. Starešina, šef. [1]
  7. Suprug. [1]

Примери:

  1. Siroma sam, nemam zemlje brazde, ali ljubim bolje nego gazde. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Нови Сад Бачинци Лаћарак Платичево Сремска Каменица Голубинци Суботица Сомбор Стапар Пивнице Дероње Змајево Ченеј Ђурђево Бегеч Ђала Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Банатски Двор Тараш Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Велики Гај Томашевац Орловат Вршац Јасеново Деска Ченеј Иванда [1]
  2. Kožuh je bio skup haljetak i mogli su da ga imaju samo muškarci iz imućnih kuća, gazde. Јарковац [1]
  3. Bȉo sam ù kuću kod gȁzde — slúga, trȋ gȍdine. Зрењанин [1]# Није тешко бити шегрт али је тешко имати ципију газду. Сомбор [1]
  4. Gȁzda bȉo ò[d] tog. [9] [6] [10] [8] Госпођинци Бачинци Лаћарак Сремска Каменица Мартонош Стапар Србобран Товаришево Ђурђево Каћ Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Вршац Избиште Јасеново Ченеј [1]# Не̑ће мо̑ј о̀тац, тврдо̀глав, да ја̑ бу̏дем ве̏ћи га̏зда нег о̑н. Мартонош [1]
  5. Kad bȉde da se rȗča, ȍnda ȕzme gȁzda i kȓja [ ZbDT 181, 291; LČ ]. Избиште Лаћарак Врдник Суботица Сомбор Ђурђево Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Павлиш Деска Ченеј Иванда [1]# Старешина „комуне” или „комуније” звао се „газда”. Јарковац [1]
  6. Óde sam jȃ gȁzda. [3] [11] [12] [13] [8] Вршац Лаћарак Рума Мартонош Сомбор Сивац Каћ Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Орловат Ченеј Иванда [1]# Жена често зове свог мужа „мој газда”. [3] Јарковац Неузина Бока Шурјан [1]
  7. Dèvōjka mȍž kȁko òće, a žèna kȁko gȁzda òće. Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. gospodar, kapitalist [1]
  2. gosa, gospodar [1]
  3. gosa [1]
  4. gospodar [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. sup nȃjgàzdii Итебеј [1]
  3. komp gàzdii. — Kòi su bíli gàzdii ljȗdi ("Kòi su bíli gàzdii ljȗdi"). Сефкерин Падеј [1]
  4. svako jelo svoga gazdu klelo što ne legne da se slegne ("posle obroka treba prileći da se hrana staloži, prevari"). [1]
  5. Idi u gazdin prusluk ("blaža psovka"). Кикинда [1]
  6. Nìje téško rȃden bȉti, al je téškogȁzdu slúžiti Ново Милошево [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 180.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату).” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146, 160, 170, 174, 186, 220, 263, 273, 277, 298.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  6. ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 452. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 221.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 207, 215, 286.
  11. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 231.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 273.
  13. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 39.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gȁzda&oldid=680388”