Викиречник

гȏст

gȏst

gȏst (српски, ћир. го̑ст)

уреди

Именица

уреди

gȏst, м

Облици:

  1. gost, gȍsta [1]
  2. a. ŽOBač, gost, gȍsti [1]

Значења:

  1. Osoba koja je u poseti kod nekog u kući; osoba pozvana na svečanost. [1]
  2. Mladoženjin drug koji nosi nevesti venčanicu. [1]
  3. Tuđinac, stranac. [1]
  4. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine), poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja. [1]
  5. Nevestina rodbina u svadbi, pogačari. [1]
  6. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]

Примери:

  1. Drugàrice dȏđu i slȗže gȍste. Лаћарак [1]
  2. Tàko je bílo čerez gòstīju. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Итебеј Суботица Пачир Сомбор Сивац Стапар Бачко Петрово Село Дероње Чуруг Равно Село Силбаш Госпођинци Товаришево Ченеј Госпођинци Жабаљ Шајкаш Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Житиште Елемир Зрењанин Арадац Неузина Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Баранда Врачев Гај Вршац Павлиш Избиште Црепаја Крушчица Банатска Паланка Гај Помаз Деска [1]
  3. Bȃbo, dòvō sam jèdnog gȍsta. Мартонош [1]# Ти̑ си само го̑с у о̀ву ку̏ћу, до̑ђеш да је̑ш и да спа̑ваш. Вршац [1]# То су „погачари”[…] или како их називају у Чичовима „гости”. Чичови [1]
  4. Svadbeni običaji kod Srba u Bačkoj završavaju se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, ko je jedna drugu posećuju nekoliko dana ili nedelja posle svadbe. To su „go sti” ( — Me) [ŽOBan 153]. [8] [1]# По̏сле кад сам ожѐнила си̑на, па кад сам у̏дала ће́рке, ни́сам зва́ла вѐлике го̏сте. [1]
  5. Onak ìdu u vèlike gȍste. [9] Томашевац Нови Сад [1]# Зову их [погачаре] још и […] „мали гости”. [10] Црвена Црква [1]# Тек наредне недеље у госте својим родитељима невеста иде са младожењом и млађим младожењеним сродницима, браћом и сестрама. То називају „млади гости”. [8] [1]
  6. U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti” ili „mladi gosti”. [11] [12] Арадац Обзир Сомбор Стапар Црепаја Баваниште [1]# У неким местима прву посету младих називају „нови гости" или „млади гости". [10] Арадац Црепаја Баваниште [1]
  7. Dugi ciklus svadbenih običaja završava se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, odnosno prijatelja. To su tzv. „gosti", „novi gosti"  ; b. ‘poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja’. [13] [1]# О̏нда мо̀ји зо̀ву та̏мо, да се ѝде на̏траг, у по̀вратне го̏сте. Обзир [1]# Прво у госте иду млада и ђувегија са млађим члановима из младожењине родбине (заове, девери) и посећују младине родитеље. То су „први гости”, или „први пут у госте”. [11] Мокрин Чента Баранда [1]# У неким селима […] „старим гостима” зову кад невеста иде у госте са свекром, свекрвом и старијим из младожењине родбине. [11] [14] Арадац Обзир Сомбор Стапар Баваниште [1]


Изведене речи:

  1. gošće [1]


Изрази:

  1. ("prva poseta nevestinim roditeljima posle svadbe"). Мокрин Ново Милошево Чента Баранда [1]
  2. Dobro došli, miligosti, u Srba se ne posti ("dobrodošlica kao znak gostoljublja"). Ново Милошево [1]
  3. Svi smo mi gosti na ovaj svet ("ovozemaljski život je prolazan, a zagrobni je večan"). Јасеново [1]
  4. svȁkoggȍsta trȋ dȃna dȍsta ("ne treba zloupotrebiti gostoprimstvo"). Вршац [1]
  5. za miloggostatri dana dosta ("isto"). Ново Милошево [1]
  6. ići pogostima ("gostiti se"; "Idémo po gòstima, zȁpravo, ko ìma sèstru ili, ili brȁta nȁ strānu ili tȅtku"). Арадац [1]
  7. nezvanom/nezvatomgostu mesto iza vrata ("ko nije pozvan, ne treba da očekuje čast"). Јасеново [1]
  8. za miloggosta i nedokuvano ("izraz gostoljublja pred neočekivanim dragim gostom (obično o jelu koje se kuva na brzinu)"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 181.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 55, 58, 60, 78, 130, 132, 363.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 21, 268, 328.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 137, 161.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 34, 107, 157.
  8. ↑ 8,0 8,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 155.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 174.
  10. ↑ 10,0 10,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  12. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
  13. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  14. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 93.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gȏst&oldid=506202”