грло
grlo
Језици (2)
Именица
grlo, с
Категорије: риб.об.
Слогови: gr-lo, мн. gr-la
Значења:
- [1.] Grlo je organ koji spada pod sistem organa za disanje. Nalazi se pred jednjakom u visini četvrtog i petog krajnika.
- Jedinka stoke. [1]
- Jedinka stoke ostavljena za razmnožavanje. [1]
- Isto. [2] Буковац Товаришево[1]
- Okrugla cev kroz koju prolazi voda u jendecima. [1]
- Veći otvor na vrški. [1]
- Manji otvor na vrški. [1]
- Isto. [1]
- Donji, najširi deo pletene košnice. [1]
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Примери:
- [1.1.] A mȍja sȅstra Mára, óna kad se ȕdala, óna bȍlovala od takȍ gȑla. [3] Избиште, Ново Милошево, Кумане [1]
- Ви́кала сам и̏зрӣком ко̏лко ме гр̏ло до̀носи, и јо̀пет ме нѝје чу̏во. [4] Фаркаждин [1]
- Најчешће је у штали било три коња и две краве, мада је број грла стоке варирао и зависио од родности године. [5] Панчево Добрица [1]
- Ако је јѐдно, о̏нда је при́плодно гр̏ло. [2] Товаришево Буковац [1]
- То̑ је гр̏ло што си̏па̄ш […], о́де се ко̀д на̄с та̀ко зва́ло. [6] Суботица Лединци Чортановци Угриновци Сивац Кула Лалић Дероње Бачка Паланка Радојево Нови Бечеј Маргита Вршац [1]
- Ćúpa ȉma sa šȉrim gȑlom. Обреж [1]
- Ово је, на пример, грло где улази из реке и сад се шири на пример овамо, прави бару. [7] Стари Сланкамен [1]
- Грла у селу има тако узаних да треба пазити приликом преласка преко њих, нарочито када је киша, да се не упадне у јендек. Ново Милошево [1]
- Вршка имаде крила и имаде два грла: велико имаде остраг од крила а мало напред. А кроз велико већином риба улети напред. [7] Моровић [1]
- има своја два грла. Има задње грло. То је узано тако, а може ући матадори од триес-четрдесет кила кроз та мала врата [СхЛР]. Кленак Бездан [1]
- Куцуљ је предњи део вршке, а леђа су задњи део, ал у куцуљу има још мало грло. [7] Моровић [1]
- Вршка имаде крила и имаде два грла. [7] Моровић Кленак Бездан [1]
- О̀дгоре је ѝшло у̏зано, па све̏ ши̏ре, та̀ко да је гр̏ло би́ло на̑јши̏ре и до̏ле се о̀стављала јѐдна ру̏па за ѝзлаз пче̑ла. [8] Черевић [1]
Изрази:
- koliko ga ˜ nosi / kolko me ˜ donosi ("svom snagom, što glasnije, na sav glas"; "Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo"). Јасеново [1]
- ("smetati"). Ново Милошево Вршац [1]
- Ko vàljušak u gȑlu ("nešto što posebno smeta"). Сомбор Ново Милошево [1]
- stȁti nȅkome ȕ grlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Бачинци [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] [[]]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 49.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).