кáдити
káditi
Глагол
уредиКатегорије: об.прен.
Облици:
Значења:
- Mahanjem kadionice širiti dim, izlagati (nekoga, nešto) dimu zapaljenog tamjana (prilikom verskih obreda). [1]
- Paliti kakvu aromatičnu materiju radi širenja njenog mirisa. [1]
- Izlagati koga dimu. [1]
- Lutati, skitati po selu. [1]
Примери:
- Kádio je pȇć sèljāčku. Ђала [1]
- Pȇć se kádila slȁmom, kuruzòvinom, ògrizine. Мартонош [1]
- Ìmali smo nèdelju do nèdelju kòja mȇsi, kòje pȅrēdu, koje vúku vòde, koje kȃdu pȇć ; [karta 1]. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Елемир Мол Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Зрењанин Арадац Конак Орловат Перлез Добрица Сакуле Сефкерин Црепаја Банатска Паланка Деска [1]
- Bo le sti pče la bi le su po zna te i pro tiv njih su se pče le „ka di le”, a u naj go rim slučajevima spaljivani su čitavi konvaluci. [8] [1]
- Ȕzmem iz špȍre ta málko žèra vi ce i mȅtem pre ko tàmnja na u ka di jó ni cu i kȃdim kùću kad trȅba za své tac da se rèže kòlač. [9] [10] Ченеј Суботица Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Шурјан Бока Неузина Орловат Јасеново Ловра Деска Иванда [1]
- Pópa kȃdi na svétac, na bogoslúženje i na venčánje, na kršté we i kad nȅko ȕmre. Јаша Томић [1]
- Mȅte se na astȃl slȁma, is pod čárša va, i ȍndak se kȃdi. Томашевац [1]
- Dȉ ste nàšli tȗ da kȃdite, mȃlo déte spȃva. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
- Nȅmoj da me kȃdiš, izíđi nȁpolje i pȕši tȁmo kȍlko ȍćeš. [9] Ченеј [1]
- Po cȅo dȃn kádi po sèlu. [10] Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ [1]
Изведене речи:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 173, 246, 396, 453.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 107.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 58.
- ↑ 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 10,0 10,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.